КОЛУМНА Коме смета “српски свијет”
Термин “српски свијет” у посљедње вријеме постаје све више актуелан и присутан у медијском простору. Његову реанимацију, у буквалном смислу ријечи, изазвало је свечано празновање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, те усвајање закона о заштити ћириличког писма у парламентима Србије и Републике Српске.
Иако искоришћен од стране српских политичара као појам који треба да обједињује српски народ на принципима српске културе, језика и историјског сјећања, политички представници хрватског и муслиманског народа веома агресивно и политички неоправдано критиковали су изјаве српских лидера. Не упуштајући се у суштинска опредјељења смисла и значаја самог појма, Хрвати и Бошњаци нашли су себи за право да “српски свијет” окарактеришу као изузетно опасну и негативну појаву која у себи носи освајачке елементе великосрпског хегемонизма. Нема никакве сумње да су овакве намјере лицемјерни покушаји усмјерени на дискредитацију и омаловажавање значаја празника српског јединства, слободе и националне заставе. Критика “српског свијета” само је одраз патолошког незадовољства и хистерије политичара из региона сваки пут када српски народ постигне јединство и искаже спремност да се бори за свој национални интерес.
Историјски коријени
Међутим, у својој суштини “српски свијет” није никаква геополитичка стратегија или наднационална доктрина усмјерена против националних интереса или територијалног суверенитета других народа. Као национална матрица “српски свијет” је прије свега духовно, језичко и културно опредјељење српског етноса, који је због трагичности своје историје испуњене многократним страдањима и честим сеобама био приморан да вјековно живи разједињен и подијељен широм свијета. Управо због овога појам “српски свијет” је одувијек излазио далеко иза територијалних граница Србије, али је увијек био усмјерен на очување искључиво свог сопственог народа. На тај начин границе “српског свијета” су границе српског језичког подручја, који је саставни дио српске културе и цивилизацијских достигнућа. “Српски свијет” је посебна цивилизација којој припадају људи који себе називају различитим именима - и Срби и Црногорци и Македонци. То је пространство у коме се људи поистовјећују с културним и духовним основама, без обзира на територијалну разједињеност од своје матице и вјештачко наметање осјећања припадности неком другом, измишљеном идентитету.
Сама концепција “српског свијета” носи у себи далеке историјске коријене још од времена Светог Саве који је поставио културне и духовне темеље српског карактера. У даљем историјском процесу изградње ове концепције као националне идеје доминантни фактори су увијек биле духовно-моралне основе Српске православне цркве. Због тога је “српски свијет” свијет светосавља у коме су заложене одређене моралне представе о традиционалним вриједностима таквим као што су породица, патриотизам, државност, љубав према отаџбини и православној вјери. Светосавско опредјељење српске нације кроз многовјековну историју свог постојања обликовало је “српски свијет” хришћанским и цивилизацијским начелима у којима никада није било претензије према туђем, него искључиво развијање и очување свога. Због тога главна карактеристична особина “српског свијета” која произлази из саме суштине српског националног бића је мирољубивост нашег народа.
Јединство и саборност
У савременом свијету идеја “српског свијета” нема тенденцију да под своје окриље врати некада давно покатоличене Србе који се данас изјашњавају као Хрвати или потурчене Србе који се данас идентификују као Бошњаци. Кључна идеја “српског свијета” је да српско национално биће сачува од даљег дробљења и разједињења. Због тога је то цивилизацијски, а не политички појам, без обзира на то што неко жели да га управо таквим и представи ради стварања негативне слике о српском народу.
Очување идеје “српског свијета”, као идеје јединства и саборности, данас постаје приоритетни задатак нашег народа. Механизам очувања националног самопознања данас мора бити базиран на очувању српског културног и духовног насљеђа. Српски народ, посебно тамо гдје је територијално одвојен од своје матице, као што је то случај на Косову и Метохији, у Републици Српској, Црној Гори и Хрватској, осјећа посебну припадност “српском свијету”. Стога се већ одавно осјећа потреба за моћном и јасно формулисаном концепцијом “српског свијета” која треба да буде стављена у законске оквире и треба да добије широку политичку и правну подршку од стране државе Србије. На овај начин концепција “српског свијета” стварала би благопријатне услове у којима би наша дијаспора осјећала реалну блискост и припадност свом националном корпусу. Тим више што нас на овакве кораке приморавају изазови савремене међународне политике која на све начине покушава цјелокупно друштво да уведе у домене космополитског поимања живота. Због тога је важно да се на идеји “српског свијета” гради и стратегија очувања српског народа без обзира на то гдје он живио.
(Аутор је старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бањалуци и предсједник Императорског православног палестинског друштва у Републици Српској)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
