Kо је Tомазо Дебенедети, мајстор лажних вијести

Срна
Kо је Tомазо Дебенедети, мајстор лажних вијести

БЕОГРАД - Италијански новинар Томазо Дебенедети, који је објавио да су од њега потекле лажне вести о посјети министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова Србије и смрти бившег премијера СРЈ Милана Панића, познат је одраније по оваквим “несташлуцима”.

Дебенедети је данас, са лажног профила будућег министра спољних послова Србије Николе Селаковића твитовао да Лавров долази у Србију “сјледећег новембра”, као и да је конзулат Србије у Лос Анђелесу потврдио вест о смрти Милана Панића. Затим је на истом налогу разоткрио свој прави идентитет.

Овај новинар нашао се у жижи домаће јавности последњи пут када је са лажног налога министарке спољних послова БиХ Бисере Турковић објавио лажну вијест да је Ратко Младић преминуо у притвору Хашког трибунала.

Дебенедети је познат по бројним лажним профилима познатих личности на друштвеним мрежама, преко којих је ширио лажне вијести. Тако је његова лажна вијест о смрти сиријског председника Башара ел Асада, коју је објавио 2012. године, чак утицала и на глобалне цијене нафте, објавио је „Гардијан”.

Дебенедети је преварантску каријеру почео објављујући лажне интервјуе са познатим личностима у италијанским медијима. Међу онима са којима је измислио разговоре су познати писци Џон Гришам, Жозе Сарамаго, Марио Варгас Љоса, Артур Милер, Гор Видал и други.

Његови лажни интервјуи у италијанским новинама раскринкани су када је објавио како у разговору са њим амерички писци Филип Рот и Џон Гришам критикују тадашњег предсједника Барака Обаму. Оба писца су демантовала да су уопште разговарала са Дебенедетијем, а поготово да су изрекли оно што је он написао.

Како је сâм написао на свом правом Твитер налогу, али и рекао у разговору за „Гардијан”, он шири лажне вијести како би показао да су друштвене мреже веома непоуздан извор за медије.

Омиљене лажне вести су му, ипак, о смрти познатих личности. Тако је „сахранио” већ раније и Стјепана Месића, Џоан К. Роулинг, Фидела Кастра, папу Бенедикта XVI, Милана Кундеру, Педра Алмодовара...

Пошто је разоткривен у класичној штампи, Дебенедети се окренуо интернету. Тако је, на пример, послао имејл „Интернешнл хералд трибјуну”, у ком се критикује рат у Либији и потписао га је са Умберто Еко, пише ИТ Миксер.

Потом је, потписујући се као мексички писац Пако Ињасио Таибо, послао имејл у ком хвали папу часопису „Авенире”, који објављује италијанска бискупска конференција. „Авенире” је лажну Таибову изјаву објавила на насловној страни.

Прва Твитер авантура била му је када је направио лажни налог шведског писца Хенинга Манкела, који је разоткривен пошто су шведски медији почели да га цитирају, па је сам књижевник реаговао.

Ређали су се бројни други лажни налози познатих личности, као што су бивши авганистански председник Хамид Карзаи, други човек Ватикана кардинал Тарсисио Бертоне, бивши италијански премијер Марио Монти, шпански министар Кристобал Монторо, сиријски предсједник Башар ел Асад…

На њима је објављивао лажне реакције на поједине догађаје које су преносили медији, али и измишљене вијести о смрти познатих личности. На тим налозима је објављивао да су преминули папа Бенедикт, Мик Џегер, Педро Алмодовар, Фидел Кастро, Џоан К. Роулинг, Коста Гаврас, Милан Кундера…

„На Фејсбуку сте ограничени на пријатеље, док на Твитеру то није случај, него ће вас људи увијек пратити, а медији онда објављивати ваше информације”, рекао је Дебенедети.

Своју тезу колико су друштвене мреже непоуздан извор информација, Дебенедети поткрепљује примјером лажног налога шпанског министра Монтора.

„Чак и када је Монторо више пута поновио да тај профил није његов и даље га је пратило 3.000 људи”, рекао је Дебенедети за „Гардијан”.

Врхунац Дебенедетијевог цинизма био је када је отворио Твитер налог на име севернокорејског лидера Ким Џонг Уна.

„Онда сам једног дана промјенио име у Соња Ганди и на профил ставио детаље те индијске политичарке. Тако су пратиоци Ким Џонг Уна одједном постали пратиоци Соње Ганди. Било је превише лако”, изјавио је Дебенедети.



 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана