Пијаниста Александар Маџар одржао маратонски концерт

Умјетник на клавиру је себи задао веома амбициозан, захтјеван и озбиљан програм, који се састоји од скоро три сата музике, кроз три чина, двије паузе, четири концерта за клавир у једној вечери, од чега су три сонате за клавир са чак 12 ставова и 33 варијације.

Ове вечери Маџар је кренуо у своју серију од осам концерата посвећених свим сонатама Лудвига ван Бетовена (1770-1827).

Први чин епохалне музичке ноћи кренуо је са композицијом “Соната за клавир бр. 1 у Ф молу, оп. 2, бр. 1” са четири става - “Allegro”, “Adagio”, “Minuet” и “Prestissimo”.

Друго поглавље, а још у првом чину, било је у знаку “Сонате за клавир бр. 2 у А дуру, оп. 2, бр. 2” са ставовима - “Allegro vivace”, “Largo appassionato”, “Scherzo”, “Рондо”, коју већ не могу свирати почетници, већ мајстори инструмената.

Исто важи и за трећу композицију коју је истакнути пијаниста свирао одмах након прве кратке паузе - “Соната за клавир бр. 3 у Ц дуру, оп 2, бр. 3” са такође 4 става - “Allegro con brio”, “Adagio” “Scherzo” и “Allegro assai”.

Тешко је описати ријечима са каквим уживањем и виртуозношћу је Маџар приступио овој трилогији соната за клавир, као да их је он створио, као да живи са њима сваке секунде у својој глави и души.

Наизмјенична динамика те три цјелине која свака има по четири поглавља у облику својих ставова, пратила се без даха, попут необичног филма, атрактивне позоришне представе или узбудљивог романа што се чита наглас. Врхунски музичар је “пливао” по завидном опусу Бетовена и заводио публику.

Умјетник је рођен у Београду 1968. године, гдје је студирао, али такође се усавршавао и у Новом Саду, Москви и Бриселу. Добитник је награда на великим међународним такмичењима у Женеви, Лидсу, Болцану (“Феручо Бузони”) и Милану (“Умберто Микели”).

Маестро и мајстор музицирања на клавиру кроз два чина је већ довољно одушевио публику Коларца, кроз те три сонате, мада важи сазнање да се прави Бетовен ипак може чути тек у четвртој сонати, опус 7, која је штампана под називом „Велика соната” и посвећена је грофици Бабети де Кеглевиц.

Многим умјетницима би то било довољно за један цјеловечерњи концерт, али не и Маџару, који у програму прави мјеста за још један бисер Бетовена - “33 варијације на валцер Антона Дијабелија, опус 120”. Трећи чин је у потпуности посвећен овом дјелу од скоро сат трајања, дакле готово као засебан концерт вечери.

“Диабели варијације” (1824) нису само последња композиција коју је Бетовен компоновап за клавир, већ једно од најзначајнијих ремек дела музичке историје. Сачињено од 33 варијација на тему Дијабелијевог валцера представља техничики и музички велики изазов за сваког пијанисту.

Антон Диабели (1781-1858), аустријски музички издавач и композитор, 1819. године одлучио је да покуша да објави једну необичну збирку варијација.

Написао је валцер и послао га свим значајнијим аустро-угарским композиторима тог времена, како би свако од њих написао по једну варијацију.

Одазвало се чак 50 композитора, међу којима су били Франц Лист, Франц Шуберт и Карл Черни.

Бетовен је написао чак 33 варијације, тако да су оне посебно објављене 1824. године и постале изузетно популарне.

Пијаниста Маџар је трећи и финални чин концерта експлозивно посветио тим варијацијама, које истина јесу биле помало развучене, није им се наслућивао крај, али се зато ниједног тренутка није осјетио умор, исцрпљеност или презасићење музичара.

Након завршетка тих 33 варијација, Маџар је добио огроман аплауз, а публика га није пуштала да брзо оде са бине, већ се враћао више пута за поклон.

Други дио - наставак ове музичке саге публика ће имати прилике да гледа у недјељу, 14. новембра, на затварању фестивала на истом месту под називом “БЕМУС на бис”, када је на репертоару поново Бетовен са новим сонатама за клавир.

Маџар је дебитовао са Берлинском филхармонијом давне 1990. године, а редовно наступа широм Европе на реситалима, концертима са оркестрима или је посвећен камерном музицирању.

Такође је овај умјетник - виртуоз на клавиру често на турнејама по Сјеверној и Јужној Америци, Јужној Африци и на Далеком Истоку.

Професор е на Краљевском фламанском конзерваторијуму у Бриселу (Белгија) и Високој школи за музику у Берну (Немачка).

Иначе често има концерте у Београду, управо на Коларцу, са Београдском филхармонијом или у познатом циклусу “Коларац - Мој свет музике”.

Посљедњи наступ на БЕМУС-у имао је 2012. године (44. издање), када је извео шест партита Јохана Себастијана Баха, тако да је поосвећеност Бетовеновим сонатама само логичан наставак његовог оригиналног концепта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.