Чехов - непревазиђени мајстор кратке приче
Бањалука - У богатој ризници руске и свјетске књижевности значајна улога припада мајстору кратке приче, али и драмских заплета, Антону Павловичу Чехову.
Рођен 29. јануара 1860. у Таганрогу, умро 15. јула 1904. у Баденвајлеру у Њемачкој, оставио је вриједну књижевну заоставштину, са дјелима која ни данас не губе на актуелности.
Као драмски писац окарактерисан је као ненадмашан зналац стварања атмосфере и дијалога, а његове драме и данас су на репертоарима свјетских позоришта.
Прве приче је објавио да би могао да се издржава у току студија медицине. У књижевности се појавио кратким хуморескама, сажетог израза и карактеризације, затим је прешао на новеле и приповијетке, гдје се његов тужни хумор постепено претворио у резигнацију и очај.
Исту тематику обрађивао је и у драмама, у којима нема ни традиционалног заплета ни расплета, као ни правих јунака или јаких страсти, него је у њима лирским елементима наглашена сугестија атмосфере у којој се одвија живот његових јунака. Сматра се, уз Мопасана, највећим новелистом европског реализма, док је својим драмама извршио, а и данас врши, јак утицај на европско позориште.
Најпознатија дјела су му драме "Галеб", "Ујка Вања", "Три сестре", "Вишњик" и збирке прича "Мелпоменине бајке", "Шарене приче" и "У помрачини".
Своју посљедњу причу "Заручена" објавио је 1903, када је издато и његово друго издање сабраних дјела у 16 томова. Исте године цензори су забранили извођење Чеховљевих драма у нискобуџетним позориштима за радничку класу.
Након тога, пишчево здравље се погоршало. Почетком јуна 1904. Чехов је отпутовао са супругом Олгом Книпер на лијечење у Њемачку, гдје је 15. јула умро у Баденвајлеру, а сахрањен је 22. јула на гробљу Новодевичје у Москви.
Зачетник психолошког реализма
Антона П. Чехова називају зачетником психолошког реализма. У његовим драмама не постоји типичан драмски сукоб већ све што се догађа у драми произлази из психолошких стања, осјећања и унутрашњих сукоба ликова. Чехов у својим драмама такође инсистира на протоку времена, који је један од механизама збивања у којем се догађају промјене. У његовим драмама су врло детаљно исписане дидаскалије и описана мјеста радње, што доприноси општем разумијевању ликова и њихових психолошких стања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
