Ана Ђурић Констракта, за “Глас Српске”: Вријеме ће показати да ли смо оставили траг

Бранислав Предојевић
Ана Ђурић Констракта, за “Глас Српске”: Вријеме ће показати да ли смо оставили траг

Са бендом “Земља грува” сам осетила и популарност коју смо имали од 2010. до 2013, али осетила сам и незаинтересованост фестивала и медија и свођење на уску публику за оно што смо радили касније са другим албумом, који је за мене био бољи од првог. И са тим сам била ок. Могу да кажем да сам већ тада одлучила да ћу да радим музику, колики год одазив био. Дакле, првенствено налазим сопствено задовољство у писању.

Рекла је ово за “Глас Српске” талентована музичарка Ана Ђурић Констракта, у овом моменту једна од најзанимљивијих аутора у регионалној поп музици, објашњавајући колико је имала проблема да се снађе у (не)очекиваној ситуацији након успјеха нумере “Ин цорпоре сано” на Евровизији, када су код ширег слоја публике порасла очекивања у вези њеног рада, јер је давно ријешила да се бави музиком, без обзира на реакције публике. Констракта ће 13. маја наступити у Бањалуци, у оквиру обиљежавања “Ноћи музеја”, испред Музеја савремене умјетности Републике Српске, а 15. јула и на “Нектар ОК фесту”, који ће бити одржан на Тјентишту.

- Очекивања публике нису водиља за нас. Радимо оно што ми мислимо да има смисла у датом тренутку. Једино тако и знамо, не бисмо се снашли у томе да покушамо да опет направимо нешто попут “Ин цорпоре сано” - рекла је она.

ГЛАС: Нови материјал пјесма “Ево, обећавам” је објављена у форми триптиха који чине засебна поглавља насловљена “Депресивна сам.”, “Анксиозан сам.” и “Обећај ми”. Нумере специфичних назива и тематике. Колико су оне посљедица успјеха првог триптиха?

КОНСТРАКТА: Песма “Ево, обећавам” је настала пре свих које сам објавила као Констракта. Дакле, није последица успеха “Триптиха”. Трипартите видео нема везе са “Триптихом”, већ се некако наметнула идеја да урадимо омнибус видео, будући да сама песма има нека три тематска дела. Тако смо дошли на идеју да урадимо омнибус и да ангажујемо три различита редитеља да раде на једном споту. Скуп експеримент, али мислим да смо урадили лепу ствар.

ГЛАС: Одржали сте серију запажених концерата након гостовања у Торину, од “Егзита” преко региона до наступа  у Бриселу. Како је то протекло, колико сте Ви, у музичком смислу, задовољни тим концертима и како публика реагује у односу на раније наступе?

КОНСТРАКТА: Ја сам задовољна и памтићу претходну годину, то је сигурно. Имам утисак да публика боље разуме оно о чему причам и ту се осећам комфорно. Појавило се интересовање за тумачењем стихова, за разумевањем онога што желим да кажем, постоје и дискусије ту и тамо на тему стихова, користе се на разним местима и у разним ситуацијама, и што се мене тиче - за мене је то успех, могу да идем у пензију!

ГЛАС: Јасно је да рецепт за успјех не постоји, али евидентно је да иза оба “Триптиха” стоји добра идеја и прецизнија реализација. Од чега сте кренули да бисте стигли до финалне реализације и чувених пропратних детаља попут “косе Меган Маркл”, лавора, здравствене књижице или помена “Младог папе” и Шерон Стон у другим дијеловима првог “Триптиха”?

КОНСТРАКТА: У неким песмама за оквир узимам неке новинске наслове, који су често сензационалистички. То је наша стварност, у томе живимо. Из тога даље развијам тему, и у принципу, код “Триптиха” сам ишла слободно кроз асоцијације у оквиру теме. Не пишем баш претенциозно, са намером да постигнем нешто, осим да кажем како се осећам. Али кад дођеш до видеа, е ту је потребна јасна идеја, бар мени, на који начин желиш да визуелизираш оно што си писао. Ту имам идеју и намеру.

ГЛАС: Колико као аутор инспирацију тражите у себи и сопственим осјећањима, а колико пуштате спољно окружење да утиче на Вас?

КОНСТРАКТА: То је повезано. Ми смо део друштва, окружење је оно које нас формира. Покушавам да имам критички однос према ономе што долази из окружења, али знамо сви да је спорно колико уопште и колико често успевамо да изађемо из сопствене, већ оформљене, перспективе. Кад се такви пробоји десе, то су вредна искуства, рекла бих.

ГЛАС: Састав “Земља грува” од почетка је функционисала као бенд јаких аутора и пријатеља, са флуидном базом музичара иза њих и великом композиторском слободом, а ипак сте кренули у соло радове. Колико концепција бенда као колектива ограничује идеје појединца ? И да ли сте у соло воде кренули као у неку врсту креативног експеримента у паузама нових албума “Земље грува”?

КОНСТРАКТА: Код нас је увек било јасно да онај који пише песму, текст песме, долази са својом идејом и визијом песме. Па одатле идемо даље. Најчешће се цела продукција песме заврши са два три сарадника из бенда, и тако то и објавимо, а бенд адаптира песму за концертне верзије. Мој први сарадник све ово време је Милован Бошковић, који је и направио студио “Грувленд”.

ГЛАС: Успјех Вас је пребацио на већу брзину/ниво у погледу каријере него што сте раније функционисали. Колико је тешко сада сачувати креативни импулс, док се одупирите медијском притиску, донекле и банализацији Ваше музике, уз бројне туђе интроспекције у Ваше дјело и лик?

КОНСТРАКТА: Интроспекције у моје дело су забавне, то је и лепота целе ствари. Интроспекције у мој лик углавном не гледам, јер бих се често нервирала - што око једностраности, што око нетачности и тако даље. Ово је место где нам је очигледно неопходна медијска писменост, како бисмо успели да не примамо информације здраво за готово и како бисмо научили да о другима говоримо и судимо са резервом и уважавањем чињенице да не знамо све о свему. Схватила сам, у ових годину дана, да бизнис брзина и неко промишљање света и писање код мене не концидирају.

ГЛАС: Чувено питање “Шта ћемо сад?”, описали сте као позив на размишљање, па чак и вапај, али колико је он досегао до умова, који су годинама систематски затрпавани и засипани небитним и неважним стварима од друштвених мрежа до дневне политике?

КОНСТРАКТА: Чини ми се да је стигао колико је год то могуће учинити са једном поп песмом. Као што рекох, сама та чињеница да има људи који се баве тумачењем и који су заинтересовани да једну поп песму дисецирају, за мене је задовољавајућа, поготову ако не заборавимо да смо у домену забаве.

ГЛАС: Да ли сте након свега постављали то питање себи у огледалу, посебно у свјетлу чињенице да људи испод Ваших текстова пишу коментаре попут “Очекујемо да људи почну писати дипломске и друге научне радове на тему “Субреализам Констрактине поетике” или Вас виде као суперхероја неке нове музичке Србије?

КОНСТРАКТА: Време ће показати да ли смо оставили траг. Очигледан је утицај који смо имали на такмичење за избор за песму “Евровизије”, где се пријавило доста извођача за које ми се чини да раније не би узимали ову платформу у обзир. Лук Блек, који ће ове године представљати Србију, је такође извођач који раније није био познат публици, који има тему у песми која се тиче данашњег света и можда је и то део неког нашег наслеђа. Волела бих да код публике опстане заинтересованост за нешто што није на кеца. Било је неких радова који су анализирали “Триптих”. Почаствована сам.

Сутјеска

ГЛАС:  Наступате овог љета на “ОК фесту” на Сутјесци,  простору врло специфичне историје и значења за комплетан регион. Каква су очекивања од те свирке?

КОНСТРАКТА: Пре неколико година смо наступали као “Земља грува” на овом фестивалу. И памтим га баш по специфичном месту које има и значењску тежину, али и које је невероватно лепо. Од концерата очекујем увек само једно -  да успоставимо везу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана