Албум “Трећи свијет” групе “Хаустор” слави 40 година

У доба самог изласка “Трећи свијет” је означио ауторски врхунац оригиналне поставе бенда, али и разлаз његове креативне осовине Срђан Сахер и Дарко Рундек и углавном је дочекан неразумијевањем и није успио да понови успјех првенца.

Временом је његов значај код критике и публике растао, да би на крају стигао до статуса класика и албума који се редовно бори са плочама “Идола”, “Шарла Акробате” и “Азре” за статус најбољег албума југословенског рокенрола. Други албум “Хаустора” у вријеме изласка није добио мјесто које је заслуживао квалитетом, али данас је јасно да се радило о потенцијалном ремек-дјелу и једној од најбољих плоча коју је новоталасна сцена икад дала.

По својој мултижанровској визији и револуционарној идеолошкој храбрости, он је у великој мјери превазилазио домете тадашње поп и рок продукције, па је у вријеме изласка остао недовољно слушан и објашњен. Његов углед је растао као и углед “Хаустора” и његових чланова у водама соло каријера. Настао у специфичним условима када је бенд, након изласка првенца групе 1981. године, у великој мјери изгубио почетни идејни замах одласком неколико чланова у војску, а већ усвиран материјал, одлучио да замијени новим пјесмама у складу са промијењеним ауторским интересима.

Наиме, почетком 1983. године, група је наставила рад у измијењеном саставу у односу на прије. Озрен Штиглић је отишао, а у бенду су остала двојица главних аутора, Дарко Рундек и Срђан Сахер, док су уз њих били и Дамир Прица, бубњар Срђан Гулић и нови гитарист Зоран Зајец. Уз продукцију Жељка Бродарића Јапе и богату дувачку секцију која је пратила групу, снимили су другачији албум од свих очекивања. Наглашен утицај реге музике, латиноамеричког фолклора, Сахерове склоности етно-ритмовима Међимурја, протакано Јапином чврстом поп продукцијом, уз богатство стихова који су налазили инспирацију на све стране.

Жељко Бродарић, који је својом енергичном и јасном поп продукцијом  каналисао богатство и страст идеја ауторског тандема, каже да је тајна “Трећег свијета” управо у дисфункционалној основи Рундек-Сахер.

- Имати два сјајна аутора у бенду је одлично, али ријетко кад траје. Док смо снимали албум, чинило се да су њих двојица пронашла равнотежу. Сахер је био вођа из сјене, бавио се свакодневним стварима, бринуо се о функционисању бенда и чувао Рундеку леђа да може несметано чувати фронт - рекао је Бродарић.

Иако се након изласка албума Сахер и Рундек разилазе, није било дилеме да је фронтменова маштовитост у Сахеру имала човјека који теорију претвара у праксу.

- Од Сахера сам највише научио. Он је изузетан музичар, аутор и изузетна особа. Једино што не идемо добро заједно - рекао је Рундек.

У вријеме објаве албума, од првог удара новог таласа прошло је више од три године и тражили су се нови путеви којим ће се кренути унутар сцене, а “Хаустор” је одабрао да крене својим аутентичним путем који ће постати футуристички путоказ, како за његове градитеље, тако и за бројне сљедбенике, који си инспирисани звучном магијом “Трећег свијета” одлучили да открију сопствене музичке свјетове.

Пјесме

Албум је имао свега осам пјесама од којих се ниједна није издвојила као радијски хит. Тежак и мрачан звук, под утицајима реге и даб музике бендова попут “Клеш” те евидентних утицаја “Ворлд мјузик”, открива колико је “Хаустор” био испред свог времена. Аутентичан избор мелодија, хармонија и ритмова, стихови о увијек актуелној теми, неприлагођености појединца унутар система, упаковани у одличне аранжмане и продукцију звуче и данас актуелно и модерно. Једина пјесма на албуму која је одударала од атмосфере је “Радничка класа одлази у рај”, која због свога текста није нашла своје мјесто на првенцу, а нумере “Необичан дан”, “Задњи поглед на Јершалеим”, “Бабилонске бакље”, “Патуљци у врту”..., данас се редом сматрају класицима домаћег рокенрола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.