Скроман раст привреде РС
Бањалука - Бруто домаћи производ (БДП) РС порастао је у првом кварталу ове године за 2,2 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Посматрајући структуру БДП-а најснажнији раст остварен је у прерађивачкој индустрији од 5,2 одсто. У сектору вађења руде и камена, производње и снабдијевања струјом, паром, гасом и климатизације те снабдијевања водом и управљање отпадом раст је износио 3,8 одсто. Области трговине на велико и мало, саобраћаја и складиштења те хотелијерства, угоститељства и грађевинарства оствариле су нешто мањи раст БДП-а.
С друге стране, пад је забиљежен у сектору стручних, научних и техничких те административних и услужних дјелатности.
Привредници и економисти истичу да је Српској потребан снажнији раст БДП-а како би се то осјетило на животном стандарду грађана. Као најпозитивнију чињеницу у расту БДП-а у првом кварталу оцјењују што је томе највише допринијела прерађивачка индустрија.
- Годинама понављамо да су нам потребне снажније стопе раста. Проценти БДП-а, које смо имали у прошлој и који је забиљежен у овој години, су позитивне, али и недовољне. Иако прерађивачка индустрија биљежи највеће стопе раста, оне су и даље испод жељеног нивоа у укупној структури БДП-а - рекао је предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић.
Проблем је, додаје он, што РС има малу економију.
- Од 9.848 привредних друштава скоро двије трећине њих има годишњи промет мањи од 500.000, а свега 600 предузећа више од пет милиона марака. Због тога је раст БДП-а изражен у процентима који обећавају, али нису довољни. Потребне су нам стопе од минимално четири одсто да би то подстакло опоравак економије - казао је Рачић.
Да би привредни раст био израженији, Рачић сматра да власт у РС мора радити на развијању предузетничког духа, подстицати запошљавање у привреди, смањити фискалне и парафискалне намете и спровести низ других мјера.
Исти став износи и предсједник Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац, који такође наводи да је за осјетнији напредак потребан снажнији раст БДП-а.
- Те стопе требало би да износе шест, седам па и осам одсто на годишњем нивоу како би дошло до бржег опоравка економије. Добро је што прерађивачка индустрија биљежи највећи раст, јер је она најздравији сегмент у структури БДП-а. Било би добро да такви показатељи буду и у наредном периоду, јер једино на тај начин можемо ићи ка опоравку привреде - казао је Грабовац.
Кретање БДП-а по дјелатностима
+5,2% прерађивачка индустрија
+3,8% вађење руде и камена, производња струје, гаса, паре, климатизација, снабдијевање водом и канализација
+3,4% трговина, саобраћај и складиштење, хотелијерство и угоститељство
+2,6% финансијске и дјелатности осигурања
+2,3% пољопривреда, шумарство и риболов
+2,1% грађевинарство
+0,9% јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање, образовање, здравствена заштита и социјални рад
+0,6% умјетност, рекреација и забава
+0,1% пословање некретнинама
-2% стручне, научне и техничке те административне и помоћне дјелатности
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
