Зашто смо опсједнути секси фудбалерима?

tportal.hr
Зашто смо опсједнути секси фудбалерима?

Спортисти се могу похвалити изузетном снагом и мишићима од којих застаје дах, међутим, некако највећу пажњу увијек привлаче фудбалери. Фудбал је дефинитивно један од најпопуларнијих спортова, а научници наводе да постоје биолошки разлози зашто људи више воле и гледају фудбалере у односу на друге спортисте.

И док је Свјетско фудбалско првенство у пуном јеку, згодни фудбалери су у самом центру пажње. Прати се сваки њихов корак, како на терену, тако и ван њега.

Фудбалери су увијек некако, чак и када се ради о онима који уопште не прате спорт, популарнији, међутим, да ли сте се икада запитали зашто је то тако и зашто су управо фудбалери ти пред чијим мишићима нам застаје дах?

За магазин "Time" психолози и стручњаци спортске медицине објашњавају овај феномен.

Еволуциони идеал. Еволуционо гледано, жене привлачи снага и карактеристике повезане са високим нивоом тестостерона, попут изразито мужевног лица. Међутим, научници тек сада почињу да откривају да су жене биолошки програмиране да их такође привлачи издржљивост мушкараца. Како наводи Ерик Постма, научник с Института за еволуциону биологију и екологију на Универзитету у Цириху, недавна истраживања указују на то да је у нашој еволуционој прошлости постојала јака селекција по питању издржљивости јер прије изума копља људи су ловили животиње тако што су их јурили до изнемоглости.

Постма је спровео истраживање у ком је испитанике замолио да оцијене привлачност лица разних бициклиста, а утврђено је да су најатрактивнијим оцењени бициклисти који су били најиздржљивији. Управо то иде у прилог фудбалерима који не само да морају бити снажни, већ и издржљиви. Зато, ако се упореди то да фудбалери током утакмице просјечно претрче око 11 километара док кошаркаши претрче око четири километра, према ријечима научника, могло би се рећи да управо фудбалери имају идеалну комбинацију снаге и издржљивости.

Еволуциона биологија диктира оно што наша култура види као идеал мушког изгледа, а према ријечима доктора Дејвида Гејера, стручњака за спортску медицину, управо је тијело фудбалера најближе том идеалу. "Када погледате грчке или римске скулптуре, управо су оне врло налик фудбалерима. Њихова тијела су складна: немају јако развијен горњи дио тијела и слабије развијене мишиће на доњем дијелу тијела или обрнуто", каже овај стручњак за спортску медицину.

Лијепо обликовани мишићи. Фудбалери су мишићави, али њихови мишићи су лијепо развијени, далеко од набилдованог изгледа. За разлику од кошаркаша или спортиста америчког фудбала, који морају да набилдују горњи дио тијела и хокејаша који морају ојачати ноге ради кретања на леду, фудбалери имају знатно равномјернију расподелу мишића – њихови мишићи су развијени, али не претјерано.

Показивање емоција на терену. Фудбалери су у поређењу са другим спортистима знатно склонији показивању емоција на терену. Када дају гол, они се грле, вриште или чак плачу од среће. Након што да гол, фудбалер ће обично подигнути или скинути дрес и истрчати круг по терену. Овакви драматични испади врло су секси женама. Наиме, студија из 2011. показала је да жене перципирају мушкарце знатно привлачнијима уколико отворено показују емоције, попут поноса и срама, зато су мушкарци који се шепуре након побједе итекако секси. Осим тога, према ријечима стручњака, отворено показивање емоција открива њихову људску страну с којом се лако можемо поистоветити.

Подизање и скидање дреса. За разлику од дресова које носе кошаркаши или хокејаши, дресови фудбалера јасно истичу њихова тијела, а у први план падају трбушњаци, мишићи на рукама и ногама. Ако уз то додате њихову склоност дизања и скидања дреса, јасно је зашто многи не могу да скрену поглед управо са фудбалера.

Још један разлог зашто су баш фудбалери тако популарни и зашто представљају глобалну опсесију је постојање шароликог избора. Свјетско првенство окупља екипе из цјелог свијета и свако има некога за кога ће навијати или пак на чије мишиће ће усмјерити свој поглед.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана