Вивалди и Бах музиком освојили вјечност
Беч/Лајпциг - Данашњи дан 1741. године био је један од тужнијих у свијету умјетности. Посљедња нота живота великог композитора и виолинисте Антонија Вивалдија се угасила, а само девет година касније, на исти дан, у том неком другом свијету, придружио му се и непревазиђени композитор, оргуљаш и чембалиста Јохан Себастијан Бах.
Исписујући мелодије које само ријетки имају прилику да чују у мислима и несебично их поклањајући свијету, учинили су да живе вјечно, јер се њихова дјела изводе сваки дан у било којем дијелу свијета. У част овим великанима из периода барока, данас ће широм свијета бити уприличени бројни програми.
Вивалди је 1705. објавио своје прво дјело "Камерну сонату за двије виолине и виолончело", а осим за музику имао је и савршен осјећај за поезију. Када му је било 35 година, компоновао је "Хармонијске имагинације" на сопствене стихове, што је био и громогласни почетак успјешне оперске каријере Антонија Вивалдија. На концерту у Паризу 1728. године "Четири годишња доба" чуо је и Луј XV. Очаран, позвао је Вивалдија да свира на његовом вјенчању, као и онда када су му се родиле двије кћери близнакиње. Тих година Вивалди је своја дјела изводио пред најутицајнијим владарима Европе. Тада одлучује да више не штампа своја дјела, јер му ауторска права нису била заштићена, што је финансијски дало добар ефекат, али су тиме многа његова дјела изгубљена, а интересовање за његове концерте почиње полако да блиједи. Композитор је тада доста осиромашио, па је сахрањен сасвим скромно. Са друге стране Јохан Себастијан Бах, један од највећих композитора и стубова универзалне културе, био је умјетник чија су дјела запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и умјетничке љепоте. Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Бавио се свим жанровима музике, осим опере. Дубоко религиозан и конзервативан, у свом дјелу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне њемачке, италијанске и француске школе. Развио је полифони стил касне ренесансе до савршенства. Бахов музички стил је произлазио из његове вјештине стварања оригиналних контрапункта и досљедне употребе мотива, затим склоности за импровизацију на инструментима. Прекретница су за Баха биле године 1713-14, када је обимни репертоар италијанске музике постао доступан музичарима на вајмарском двору. Од тада у Баховој музици је примјетна употреба музичких форми и структура преузетих из Италије, драматичне увертире, јединственије третирање музичких мотива и јасне мелодијске контуре.
Барокна музика
Музика се у вријеме барока записивала тако што би композитор само назначио основну конструкцију дјела, а задатак интерпретатора је био да окити овај музички скелет и да га развије. Међу европским музичким центрима постојале су велике разлике у томе како се ово правило примјењивало.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
