Мала помоћ и извозне квоте потапају рибњаке

Повољни климатски услови и могућност извоза у ЕУ нису резултовали очекиваним узлетом производње рибе, што показују и подаци Завода за статистику РС према којима је видљиво да је од 2009. године узгој рибе у Српској смањен за трећину. Према статистичким подацима, лани су у Српској произведене 2.993 тоне рибе, док су у 2014. из домаћих рибњака извађене 2.054 тоне. Скок у производњи, тврде узгајивачи, није реалан јер је 2014. година била катастрофална због поплава које се похарале многе рибњаке.

Директор предузећа "Тропик рибарство - рибњак Јањ" из Бањалуке Зоран Тепић каже да њихови рибњаци годинама немају пуни капацитет јер не би имали коме да продају сву рибу.

- Наши капацитети су око 1.700 тона, а прошле године смо узгојили 1.546 и спадамо у највеће произвођаче пастрмке на Балкану. Рибњаке са шараном смо продали будући да је производња постала нерентабилна - каже Тепић.

Узгајивачи су, истиче Тепић, суочени са огромним проблемима. Највише их муче мале бесцаринске квоте, али и бројни парафискални намети које плаћају држави.

- Бесцаринска квота за извоз пастрмке за цијелу БиХ је 60 тона, што је смијешно јер само ми произведемо 1.500 тона. Царинска стопа за извоз изнад квота је осам одсто, што је превише. Тражимо годинама од власти да захтијевају повећање квота, али од тога никад ништа. Намете за коришћење воде плаћамо два пута по истој основи. Плаћамо посебну накнаду, али и на основу концесије за коришћење вода - каже Тепић.

Он додаје да ова грана има велике шансе, јер у Европи драстично опада производња рибе.

- Ми ту треба да тражимо шансу. Ова производња има будућност, само нам требају бољи услови - истиче Тепић и додаје да највеће количине извозе у Србију, Хрватску, Словенију и Италију.

На проблеме се жали и директор предузећа "Бутрекс-рибарство" из Требиња Вељко Буђен, који тврди да ће стање у рибарству бити још горе јер им је од јануара Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС смањило износ подстицаја са 100.000 на 70.000 КМ.

- У ФБиХ подстицај износи 1,25, а код нас 0,30 КМ по килограму, с тим да један произвођач не може добити више од 70.000 КМ. То значи да можемо добити подстицаје на максимално 300 тона - каже Буђен.

Овај узгајивач ће у пет рибњака ове године имати 800 тона пастрмке, иако има капацитет за 1.500 тона.

- Могао бих произвести скоро дупло више, али немам коме да продам. Због ниских бесцаринских квота не извозим на тржиште ЕУ већ искључиво у Србију, Црну Гору и Македонију, и то кад исцрпим потребе домаћег тржишта. Производња рибе је тешка работа, неизвјесна, осјетљива, захтјевна и увелико зависи од сила природе - истиче Буђен.

У Привредној комори РС кажу да, и поред тога што Српска има добре географске, хидролошке и климатске услове, омјер увоза и извоза рибе и њених прерађевина у 2015. био је негативан и остварен је дефицит од 3,5 милиона КМ.

- Од 2011. је присутан тренд пада извоза за 38,6 одсто, док је увоз осцилирао. Примјена принципа традиционалне трговине са Хрватском одразиће се негативно на производњу шарана јер ће скочити увоз из Хрватске - каже секретар Удружења пољопривреде, водопривреде и рибарства при Привредној комори РС Славко Стевановић.

РС је прошле године највише рибе извезла у Србију, Италију и Словенију, а увозила из Србије, Тајланда, Марока и Вијетнама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.