Извоз млијека расте, али га поништи увоз

Маријана Миљић
Извоз млијека расте, али га поништи увоз

Бањалука - Извоз млијека и млијечних производа достигао је у прошлој години вриједност од 70,18 милиона марака, што је за девет милиона више у односу на годину раније, а расту је допринијело одобрење извоза у земље Европске уније.

ЕУ је одобрила пласман млијека и млијечних производа на тржиште њених чланица у септембру 2015. године. Тада су четири мљекаре из БиХ добиле зелено свјетло да своје производе пласирају на тржиште европских земаља. Први мјесеци потрошени су на повратак изгубљеног тржишта, а пуни ефекат одобрења за извоз заправо је постигнут у прошлој години. Подаци показују да су највеће количине ових производа, када је ријеч о европском тржишту, завршиле у Хрватској.

Иако извоз иде благо узлазном путањом, статистика показује да и увоз млијека и млијечних производа има исти тренд. У 2016. години су на тржиште БиХ стигли ови производи вриједни 128,35 милиона КМ што је за 8,41 милион више него у 2015. години.

- У извозу доминирају млијеко и павлака са 47,95 милиона КМ, а слиједе млаћеница са 6,44 милиона, сир са 5,12 милиона и маслац чији је извоз вриједио 3,65 милиона КМ. Највише ових производа завршило је на тржишту земаља чланица регионалне зоне слободне трговине ЦЕФТА и Хрватске - навели су у Спољнотрговинској комори БиХ.

На тржиште БиХ лани је највише стигло млијека и млијечних производа у вриједности од 25 милиона КМ, а слиједи млаћеница са 17,51 милиона и маслац са 11,59 милиона КМ. Ови производи углавном су стизали из Хрватске, Словеније, Мађарске, Србије и у нешто мањим количинама из Њемачке и Холандије.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођач и мљекара РС Владимир Усорац рекао је да је на раст извоза утицао повратак на тржиште европских земаља.

- Упркос томе ми тешко можемо парирати мљекарима у земљама ЕУ па и окружењу, јер њихови произвођачи имају редовне подстицаје и једнократну помоћ. То ми немамо. Боримо се са нашим властима и са страним произвођачима којима не можемо бити конкуренти - казао је Усорац.

Наглашава да им највећу бољку задаје прекомјеран увоз и тврди да он премашује и цифру од 128 милиона КМ до које су дошли статистичари.

-  Млијеко из иностранства завршава у БиХ и кроз разне илегалне токове и то углавном евидентирањем ниских улазних цијена и количина. Вјерујемо да увоз премашује и 200 милиона марака. Варају нас на све могуће начине и зато је угрожена и домаћа производња - казао је Усорац илуструјући своје тврдње податком да је само прошле године нестало 1.000 домаћих произвођача млијека.

Дуговања

Владимир Усорац истиче да дуг према мљекарима за подстицаје за пет мјесеци 2016. износи 11 милиона КМ.

- Ријеч је о дугу само за млијеко, док дуговања за остале подстицаје износе око 41 милион КМ - казао је Усорац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана