Европа се плаши Путиновог одговора?

Те мјере би, међутим, изазвале економску рецесију у Русији од 1,5 одсто у овој, а чак скоро пет одсто у идућој години, оцјена је аналитичара и медија у ЕУ, који упозоравају и да би Русија могла узвратити сопственим санкцијама Европи и довести до економског рата који би уздрмао и свјетску привреду.

Санкције не би могле да се односе ретроактивно на раније склопљене споразуме, као што је испорука бар једног од два француска војна брода Русији, али би "саме околности санкција" утицале на изводљивост пројекта гасовода Јужни ток, утолико прије што Европска комисија тражи да се уговори Москве и земаља ЕУ у том пројекту усагласе с европским прописима, рекли су извори у Европској комисији.

Неки западноевропски медији постављају питање како ће на ову европску одмазду узвратити Москва и оцјењују да би "(руски предсједник Владимир) Путин могао жестоко да удари песницом о сто и заведе сопствене санкције, укључујући и испоруке гаса", како то преноси италијански лист Република. "Европски стручњаци и дипломате су осмислили санкције које не погађају државне обвезнице, гас и екоплоатацију нафте, што је од животног значаја за Русију, али и за Европу", наводи Република.

Други медији и аналитичари указују на чињеницу да је у првој половини ове године дошло до бјекства 75 милијарди евра капитала, а руска централна банка је подигла камату на 8 одсто да би то спречила, а пад вриједности на руској берзи је у шест протеклих мјесеци износио 7,8 одсто.

"Али сви аналитичари сматрају да ће Русија жестоко узвратити, што би се могло изродити у трговински рат погубан за свјетску економију, која се тешко и неравномјерно опоравља", наводи се у осврту шпанског дневника Паис.

У извјештајима се тврди да "Берлин и неке друге европске престонице и даље врло снажно вјерују да би се ове најтеже санкције могле зауставити ако Москва смањи затегнутост око Украјине".

"Трећи степен санкција", с образложењем да Русија и даље помаже сепаратисте на истоку Украјине, онемогућио би продају акција и обвезница руских комерцијалних банака на европском тржишту капитала, њиме би била уведена забрана продаје војне и цивилне технологије, као и технологије за енергетику, а непосредна штета руској економији се процјењује на преко десет милијарди евра.

Штету би, наводе у Европској комисији, неумитно претрпјеле, неке мање, неке више, и привреде чланица ЕУ, па би то смањило привредни раст европске двадесетосморице за 0,3 одсто бруто домаћег производа у овој години, а у 2015. за 0,4 одсто.

Европска унија је на ивици дефлације, мада би повратни удар санкција према Русији отежао и онако спор и тежак опоравак већине привреда у ЕУ, па су зато неке чланице затражиле да Европска комисија "савитљивије" прихвата мјере буџетске штедње, што ионако траже Француска и Италија.

Американци који су досад замјерали нарочито Њемачкој, Италији, Француској и још неким чланицама ЕУ да су превише уздржане према поступцима Русије у украјинској кризи, саопштили су да су врло задовољни прошле недјеље уведеним додатним, као и сад припреманим економским санкцијама ЕУ.

Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је казао да "ове мјере нису циљ саме себи, већ средство да се преговорима додје до политичког рјешења украјинске кризе - што је и даље главни приоритет ЕУ".

Европски дипломатски извори су објаснили да Европска унија жели да се, чак и по своје интересе штетним мјерама, Русија приволи на заустављање сукоба и мировно рјешење за Украјину, док Вашингтон захтјева да се Русија "казни и изолује".

Лондонски дневник Гардијан у осврту каже да су "гнијев и жалост одредили реаговање на обарање малезијског авиона, па је природна жеља да се казне кривци", али се мора имати на уму да то није био исход смишљеног чина , па би ван памети било да се закључи да је тиме неко руководио, политички усмјеравао".

Гардијан сматра да је "прави проблем у томе како да се оконча рат" и закључује да САД и ЕУ санкцијама и другим политичким потезима треба да "утичу на то да Путин измјени своје понашање и његово јасно виђење да има право да утиче на збивања у Украјини".

Да је криза у Украјини постала и свјетски проблем свједочи и пажња у другим дијеловима свијета, па тако угледни лист Асиа тиме из Хонг Конга, оцјењује да је циљ САД да преко украјинске кризе "саботирају трговину Европе и Русије, прошире NATO на Украјину, разбију стратегијско партнерство Русија-Кина" и свим мjерама спрече трговинско-економску интеграцију Евроазије, почев од руско-њемачког партнерства, па до нових "путева свиле, од Кине до Рура, и задрже Европу под хегемонијом Америке". Бивши амерички национални савјетник за безбједност Збигњег Бжежински је у интервјуу тв мрежи Си-Ен-Ен затражио од Европе да "стане на пут Путину" и упитао "не жели ли Европа да постане сателит", уз упозорење да је "положај Русије драматично уздрман", уз изгледе да постане кинески сателит, док Русија саму себе изолује и дискредитује".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.