Чак 42.435 фирми у БиХ има бар један блокиран рачун
Чак 42.435 фирми у Босни и Херцеговини има блокиран бар један рачун, док је укупан број блокираних рачуна 68.416, наводи се у Извјештају о блокираним рачунима у Регистру трансакцијских рачуна Централне банке Босне и Херцеговине који је објављен у мају.
У поређењу са 2012. годином, када је Централна банка БиХ објавила први извјештај, број блокираних рачуна повећан је за 10.378. Наиме, у новембру 2012. године укупан број блокираних рачуна према подацима Централне банке БиХ био је 58.038, пише Кlix.
На списку блокираних рачуна, који је сачињен на 2.748 страница, налазе се предузећа, занатске радње, стоматолошке ординације, продавнице, пекаре, меснице, али и спортска друштва, спортски савези и разне агенције.
"Међу блокираним субјектима највећи дио односи се на приватна предузећа, али на списку су и предузећа са већинским државним капиталом те занатске, угоститељске и трговачке радње, аутопревозници, удружења грађана... Наравно да је најиндикативнији податак пораст броја предузећа са блокираним рачунима. То свакако указује на тешко вријеме у коме предузећа у БиХ послују и раде. Велики дио њих је на ивици ликвидности и солвентности, што значи да сваки, па и најмањи потрес на тржишту, може довести до престанка измирења законом предвиђених обавеза, а што неминовно води у блокаду рачуна", каже Дамир Бећировић, економски аналитичар и директор Интернационалне пословно-информационе академије у Тузли.
Предсједница Удружења потрошача Гордана Булић наводи да неки од блокираних рачуна фирми у суштини не мора ништа да значи, јер постоји могућност да је рачун отворен због неке намјенске трансанције или за реализацију неког пројекта.
"Ако су блокирани рачуни предузећа са којих се исплаћује плата радницима онда се на тај начин неминовно смањује куповна моћ потрошача", истиче Булић.
Фирмама је дозвољено да имају рачуне у више банака, али чим је један рачун блокиран по аутоматизму ствари блокирани су и сви преостали. Међутим, власници фирми неријетко прибјегавају методи оснивања нових фирми и нових рачуна те се веома тешко улази у траг свим рачунима које посједују.
"Без дубље анализе тешко је детаљније говорити о овом проблему, али је јасно да је главни разлог за овакво стање лоша пословна клима у нашој земљи као и притисак државних, пореских и других органа на привредне субјекте, изостанак финансијске дисциплине и одговорности, може се рећи и дрскости власника предузећа. Често су саме комерцијалне банке својим неселективним приступом у кредитирању пословних субјеката узроковале да мјесечни ануитети постају превелик утег за њихово пословање што је водило престанку извршења обавеза и блокади рачуна. Без побољшања опште пословне климе, укључујући смањење пореских и других обавеза, без развијања здравог подузетничког духа није могуће очекивати да ће се успорити тренд блокаде рачуна. Можда је једно од рјешења да се кроз Закон о инсолвентности омогући лакше и брже остваривање вансудских нагодби између дужника и вјеровника, отварање предстечајног поступка и друге мјере које неће изискивати аутоматску блокаду рачуна", закључује Бећировић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
