Музика је мистерија која исказује неописиво

Данко Кузмановић
 Музика је мистерија која исказује неописиво
Музика је мистерија која исказује неописиво

Бањалука - Стари Грци су музику сматрали божанском појавом, мистеријом која је у стању да искаже и оно неописиво. Платон у свом дјелу “Република” казује да само музика може дословно да пренесе људске емоције и унутрашња стања, и додаје: “Музика је морални закон. Она даје душу космосу, крила уму, полет машти, и шарм и радост животу и свему уопште.”

Рекао је ово бањалучки пијаниста Арсен Чаркић поводом обиљежавања Свјетског дана музике, 21. јуна. Студенти и професори бањалучке Академије умјетности тада ће нотама украсити читав град.

Чаркић је казао и да је музика неизоставан дио живота сваког човјека који дође на свијет.

- Са музиком се рађамо, одрастамо, радујемо, тугујемо и на крају одлазимо на онај свијет. Сличан феномен у историји човјечанства скоро и да не постоји, нешто толико уткано у живот сваког човјека. Фантастичну мисао Хакслија да су музика и тишина идентичан феномен, потврдило је и стваралаштво Лудвига ван Бетовена који је више од пола свог невјероватног опуса написао потпуно глув. Можда најјезгровитији коментар је дао Шопенхауер када је рекао да је неописива дубина музике тако лака за прихватити, а опет тако неописива, управо таква јер има моћ да репродукује сав распон емоција језгра нашег унутрашњег бића, као и то да музика изражава суштину самог живота - објаснио је Чаркић.

Диригент Душан Вере Урошевић је открио да ће се у петак свирати на 10 локација широм града.

- Учесника ће бити више од 300, ако рачунамо оркестре и хорове. На првом мјесту су свакако студенти, асистенти и професори Академије умјетности као носиоци овог пројекта. Ту ће бити и наши свршени студенти као што је Душан Покрајчић који је основао хор “Кастратоника”, али и Градски тамбурашки оркестар. У питању је 10 локација ако рачунамо и Господску улицу, а реакција публике, која се задеси на неком мјесту, увијек је феноменална и стварно нас приме с великим задовољством и радошћу, а самим тим и нама је велика радост свирати за њих - навео је Урошевић.

Шеф Катедре за дириговање на Академији умјетности у Бањалуци Бранка Радошевић-Митровић рекла је да је циљ манифестације да се музика чује на најмање очекиваним мјестима у граду.

- Ово нам је једна од најдражих манифестација, из разлога што јако велики број и професора и студената учествује и што се то све дешава ван стандардних простора гдје се иначе одржавају концерти. Циљ ове манифестације јесте да се студенти и професори појаве на мјестима гдје се најмање очекују музичке активности - на улици, у институцијама. Од прошле године су укључени и најмлађи, тако да ће се класична музика чути и у вртићима - рекла је Радошевић-Митровић.

Програм почиње од јутарњих часова и трајаће све до касно у ноћ.

- Све почиње у вртићима, у вртићу “Наташа” у Борику и у вртићу “Коцкица”. Од 10 часова у просторијама Хуманитарног удружења жена ће студенткиња етномузикологије представити свој рад. Званично отварање Свјетског дана музике ће се десити у камерној сали Академије умјетности Универзитета у Бањалуци од 10.30 часова. Након тога у згради Владе РС од 12 часова. Од 12 часова такође ће и наши пијанисти одржати музички маратон у Академији наука и умјетности РС - истакла је Радошевић-Митровић.

Дефиле, гдје ће један дио полицијског оркестра кренути од робне куће “Боска”, а други од Народног позоришта РС, те ће се састати испред Градске управе, почиње у 19 часова. Како је објаснила, све вријеме испред Градске управе и испред споменика бану Тиси Милосављевићу ће се одигравати мини-концерти од 19 часова па до дубоко у ноћ.

- Програм ће бити затворен журком у кампусу. Том журком желимо да покажемо да је и рок музика музика. За нас је све музика и ми комплетну музику славимо - додала је Радошевић-Митровић.

Академија умјетности је уписала Бањалуку у 500 градова који славе овај дан и ово је девета година да се на овакав начин обиљежава Свјетски дан музике.

Поријекло манифестације

Свјетски дан музике обиљежава се захваљујући некадашњем француском министру културе Жаку Лангу. Он је предложио да се најдужи дан у години, 21. јун, широм Француске прославља музиком, бесплатним концертима аматера и професионалаца, појединаца и удружења, дјеце и одраслих, рокера, шансоњера, џезера, класичара. Ланг је усавршио идеју америчког музичара Џоела Коена који је радио у Француској. Данас овај празник прославља више од 100 земаља.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана