Опрано рекордних 57 милиона марака

Инспектори у Финансијско-обавјештајном одјељењу, који раде на случајевима који се тичу прања новца, у протеклом периоду годишње су откривали од седам до 32 милиона КМ илегалног новца. Међутим, из најновијих података СИПА је видљиво да је овогодишњи износ премашио годишње просјеке и да је готово 30 пута већи у односу на исти период 2017. године.

 - За шест мјесеци 2018. године је, према подацима којима располажемо, износ опраног новца пријављен кривичним дјелима износио 56.941.913, док је износ за исти период 2017. износио 2.115.800 марака - потврдили су за “Глас Српске” у тој безбједносној агенцији.

Тужилаштвима у БиХ достављено је пет извјештаја и једна допуна извјештаја о постојању основа сумње о почињеним кривичним дјелима из ове области и извршиоцима, а евидентирано је и 209 сумњивих трансакција обвезника по Закону о спречавању прања новца и финансирању терористичких активности.

- Од банкарског сектора стигло је 118 пријава у износу од 58.492.152 КМ, а од осталих обвезника стигла је 91 пријава с укупним износом од 2.474.674 КМ - показују подаци СИПА.

Директор те агенције Перица Станић јуче није одговарао на телефонске позиве, а за причу нису били расположени ни у комисији у Парламенту БиХ чији је један од задатака надзор над радом СИПА. 

Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ Борислав Бојић рекао је да прво мора да види каква је структура и у којим областима је уочено прање новца, да ли је ријеч о јавном или реалном сектору, али и друге детаље да би могао да коментарише нове податке.

Други члан те комисије Марио Караматић је кратко поручио да је на годишњем одмору и да не даје изјаве.

У СИПА су раније рекли да се међу сумњивим трансакцијама које су пријављивале банке већи број односи на учестале приливе из иностранства на рачун страног представништва у БиХ, ино-приливе на рачун правне особе у БиХ из некооперативних земаља, сумњиве уплате невладиних организација на рачун физичких лица, те разне готовинске уплате на личне рачуне.

Сумње су стварали и полози готовине на рачун правне особе који знатно одступају од претходног пословања, приливи у корист физичке особе која није становник БиХ с оф-шор дестинације на основу консултантских услуга, а провјераване су и чињенице које су указивале на пословне малверзације и корупцију.

Најчешћа обиљежја сумњивих трансакција пријављених од осталих обвезника су, како су раније појаснили, била готовинска отплата кредита без поријекла новца, учестали ино-приливи путем система брзог преноса новца на рачун физичке особе те пријевремена отплата лизинг аранжмана.

Надлежни у Финансијско-обавјештајном одјељењу СИПА су прије три године указали на то да је отежавајућа околност, али и изазов за развијање система против прања новца то што је то “појава у кретању”, која се непрекидно развија.

Упозорили су да “перачи” новца користе нове технике, али и додали да уочени трендови у новчаним трансферима који се одвијају у финансијском сектору БиХ, из БиХ и према БиХ. Највећи број пријава односи се, како су казали, на одређене елементе пореске утаје, слиједи сумња у контролисано намјештене правне послове и подизање готовине са рачуна на основу фиктивне пословне документације.

Повећан је и број пријава које индиректно указују на разне врсте превара, од крађе идентитета, лажирања исправа, до злоупотребе овлашћења и платних картица.

Најчешћа обиљежја сумњивих трансакција из протеклих година

* учестали ино-приливи у корист рачуна страног представништва у БиХ

* уплате НВО на рачун физичке особе

* трговање виртуелном валутом биткоин

* полог готовине на рачун правне особе који значајно одступа од ранијег пословања

* прилив с оф-шор дестинације на темељу консултантских услуга 

* готовинска отплата кредита без поријекла новчаних средстава за њих

* пријевремена отплата лизинг аранжмана

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.