Да ли Централна банка прекорачује овлашћења?

Међутим, одговор на питања да ли је и из ког разлога куповина објекта на Палама, стопирана, из ЦБ нам нису послали. Истовремено је, тврде наши извори, одлука о куповини објекта у Сарајеву и даље на снази, иако Централна Банка у Сарајеву већ има објекат, купљен прије свега девет година. То, чини се, потребама сједишта банке у Сарајеву није било довољно, па ће се на нови објекат, упркос огромним губицима у пословању, потрошити око 20 милиона марака. Од тога, чак пет милиона марака биће потрошено на куповину земљишта на локацији Хастахана, у самом центру града, а за идејни пројекат издвојиће се око пола милиона.

И док и постојећи објекат у Сарајеву већ има трезорски простор, онај који је требало да буде купљен у Палама-нема, па би пословање Централне банке на територији Републике Српке било угрожено. Ипак, то није једина одлука у којој је Централна банка БиХ заобишла интересе Републике Српска. Једна од таквих одлука је и она о успостављању система надзора над платним системима, такозваног “оверсајта”. Овакав надзор не спада под овлашћења Централне банке, а доношење одлуке, како тврде наши извори, није  разматрао Управни одбор банке, нити су у консултације  биле укључене институције Републике Српске. 

С обзиром да “оверсајт” подразумијава надзор над свим новчаним токовима и у Републици Српској, и у ФБиХ, став ентитеских власти је, у најмању руку, требало да буде саслушан, што се, како сазнајемо, није десило. На адресу Централне банке смо неколико пута слали питања у вези са успостављањем система надзора платних система. Одговор нам никад нису послали.

Централна банка се, како сазнајемо, са властима у Српској није консултовала ни око увођења регистра рачуна свих грађана у БиХ, иако је опрема за функционисање регистра већ набављена. Из Централне банке нам, ипак, не одговарају како ће регистар фунцкионисати, и да ли ће физичка лица знати да ли се и коме просљеђују подаци о њиховим рачунима, с обзиром да и то прекорачује овлашћења ЦБ. 

Из те институције нам нису послали ни појашњење у које сврхе ће подаци о приватним рачунима бити кориштени, нити да ли се тим угрожава однос повјерења између клијента и банке у којој је рачун отворен. Иако у Централној банци тврде да су све одлуке које доносе транспарентне, на њиховој њеб страници објављена је само одлука о успостваљању регистра рачуна пословних субјеката. О регистру рачуна физичких лица, у којем би требало да се нађу подаци о рачунима свих грађана у БиХ, не пише ништа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.