На престижном мјесту у Трамповој администрацији и Српкиња

Јелена Обренић Меквилијамс, тренутно највише позиционирана Американка српског поријекла у Трамповој администрацији, посљедња је у низу наших сународника високих функционера у америчким администрацијама.

Рођена у Београду, са осамнаест година Јелена је стигла у САД на програм размјене средњошколаца. Радећи бројне осредње плаћене послове, сама је финансирала даље школовање и завршила престижни калифорнијски Беркли универзитет.

 Дипломирала је, на политичким наукама, са највишим оцјенама, на тези о рату у Југославији. А онда је "освојила" и диплому правника, такође на Берклију.

Шест година радила је у Сенату на различитим позицијама на којима је стекла и искуство и углед који су је довели на престижно мјесто у Трамповој администрацији. Са само 45 година Јелена Меквилијамс, мајка једне кћерке, није заборавила ни своју домовину, ни свој језик.

Потенцијал Американаца српског поријекла није увијек био довољно познат, нити препознат у Србији.

Бранко Терзић, кога је амерички предсједник Џорџ Буш 1990. године одабрао за комесара у америчкој Савезној регулаторној комисији за енергетику, у разговору за “Новости” подсјећа на Американце српског поријекла на високим позицијама у САД.

"Бивши републикански сенатор из Охаја Џорџ Војнович био је градоначелник Кливленда и гувернер Охаја. У гувернерској фотељи Илиноиса и Представничком дому Конгреса САД, као представник Чикага, био је демократа Род Благојевић. Некадашњи члан Конгреса САД Хелен Делић Бентли била је председница америчке Савезне поморске комисије", истиче Терзић.

Џорџа Мичела Маровића је за функционера у области Илиноиса именовао предсједник Роналд Реган. Мичел Мелић био је високо позициониран у америчком секретаријату за унутрашње послове у администрацији Ричарда Никсона. Демократа Мелиса Лубурић Бин била је конгресменка из Илиноиса.

Бранко Терзић

Терзић, који је на функцији у рангу подсекретара у кабинету био до 1994. године, а претходно био високи званичник у Висконсину и цијелу деценију провео као предсједник Републиканске партије у Милвокију, објашњава различите путеве доласка до функција.

" Неки су ишли на изборе, док су они који су на функције постављани имали претходно искуство рада у влади. Тако је Меквилијамсова радила у Сенату, а ја као државни званичник задужен за енергетику",  каже Терзић.

Џорџ Војнович

Сви, међутим, нису били у истим позицијама да искажу своја становишта у вези са српско-америчким односима, посебно бурних дведесетих година прошлог вијека:

 "Свако од нас је имао сопствену позицију у вези са српско-америчким односима. А колико је било могућности да се она искаже умногоме је зависило од тога да ли је позиција у америчкој влади подразумевала било какве међународне одговорности. Сенатор Војнович је био члан Одбора за спољне послове и сматран водећим сенатским експертом за Балкан. Благојевић је имао мању улогу, и утицај у том смислу. Они од нас који су радили у владиним агенцијама нису имали никакву формалну улогу те врсте, па су само имали прилику да искажу своје погледе у приватним разговорима и на састанцима",  каже Терзић.

Хелен Делић Бентли

Утицајне позиције и добра воља многих од њих, међутим, тешко су могли да пробију зид утабаних праваца америчке политике према нашим просторима.

Многи Срби у САД који су постигли високе позиције у Америци, наставили су и послије одласка са функција успјешне каријере, али њихов глас када је о српско-америчким односима ријеч и даље се тешко пробија. Терзић, који је у Вашингтону наставио да ради консултантске послове за велике компаније, сматра да је један од главних недостатака то што не постоји национална организација која представља Србе у престоници САД.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.