Milko Đurovski, nekadašnji as Crvene zvezde i Partizana, za „Glas“: Žao mi je što nisam igrao za Hajduk

Totalno drugačiji od drugih. Mangup, odmetnik, šmeker, umjetnik s loptom, rušilac tabua u svim sferama života ili kako jednom napisa holandski novinar Marko Timer “nezaboravan, neponovljiv, nepodnošljiv, brilijantan koliko i lijen”. Čovjek koji je prelaskom iz Crvene zvezde u Partizan uzdrmao bivšu Jugoslaviju. Bio je to najsenzacionalniji transfer od Vardara do Triglava koji i dan-danas za sobom povlači pitanje - Zašto? Neponovljivi as i modna ikona jednog vremena za “Glas Srpske” u svojevrsnoj životnoj ispovijesti otkriva da žali za još jednom stvari, koja bi nesumnjivo izazvala dodatne kontroverze, koje su uostalom skica za portret ovog vječitog dječaka jugo-fudbala.

- Žao mi je što nisam igrao za Hajduk. Sportski govorim. Tad me Ante Mladinić želeo. Posle Zvezde u bišoj Jugi za mene je Hajduk najveći klub. Ne znate da sam odbio da putujem u Milano protiv Intera kada je Branko Stanković bio trener. Ja sam mogao tad da odem u Split. Međutim, bata Stane nije bio zlopamtilo i već sledeću utakmicu me je stavio da igram - rekao je Đurovski.

Riječi su same tekle.

- “Bili” imaju sjajne navijače, ali danas bi oni da se petljaju u vođenje kluba, slično je i u Zvezdi i Partizanu. U Dinamu nije, tamo je sve posloženo. Mamić je to sredio, ali su ga sklonili. To će se odraziti i na reprezentaciju Hrvatske. Oni će sad polako da padaju. Naš problem je mentalitet. Kad sam igrao za reprezentaciju Jugoslavije na ta okupljanja smo išli malo da se zezamo. Hrvati su bili u početku drugačiji, napravili su uspeh, ali to je isti mentalitet, stigne te to pre ili kasnije. Teško će ponovo nešto napraviti u budućnosti, jer je zaj..an taj naš mentalitet - veli Milko.

GLAS: Vi ste Zvezdino dete. Šta je za Vas Crvena zvezda?

ĐUROVSKI: Zvezda je za mene svetinja, ali Zvezda do 1991. godine. Mene je Zvezda “napravila” zbog nje ste i došli ovde, jer me je ona stvorila. Obožavam Zvezdu. Moraš da shvatiš, u bivšoj Jugoslaviji, ako igraš za Zvezdu to je vrh ne moraš za nikog više, kakav Real Madrid, kakvi bakrači... Garantujem ti da bi mnogi Španci, Italijani, nebitno, sve dali u to vreme da igraju za Zvezdu.

GLAS: Dobro, zašto ste onda prešli u Partizan?

ĐUROVSKI: Dok postoje Zvezda i Partizan uvek će se pitati zašto sam to uradio. Ima svega tu, ali najviše ima u tome što sam bio drugačiji. Tada me nisu pare zanimale. Dinamo mi je davao kuću na Pantovčaku. Hteo sam da me pamte, tako sam tad razmišljao. Uvek je bilo u Zvezdi tada, dođe igrač sa strane i njemu sve daju, a naša deca neka sačekaju.

GLAS: Za koga navijate onda u derbiju, kad igraju Crvena zvezda i Partizan?

ĐUROVSKI: Uvek navijam za Zvezdu. Evo recimo, u ono vreme kada sam igrao u Partizanu, kad se završi utakmica, ako smo igrali u isto vreme, uvek sam pitao šta je uradila Zvezda. Okoreli sam Zvezdaš i ne mogu da navijam za Partizan. Bio sam četiri godine u Partizanu pa mi je i on drag, ali ne može to da se meri koliko volim Zvezdu.

GLAS: Kako se odvijala ta saga dok niste potpisali?

ĐUROVSKI: Bio sam u Pragu 15 dana i čekao da mi prebace lovu ovi iz Partizana. Sa mnom je tada bio samo jedan Mile Fosna da mi sredi taj novac, a bio je još jedan njegov prijatelj koji me je kao čuvao. Posle smo bili u Titovim lovištima u Osijeku. Onda sam se vratio u Beograd i prvi dan sam otišao u Zvezdu da se pozdravim sa svima. Bili su Cvele (Vladimir Cvetković) i Džaja (Dragan Džajić). Oni me gledaju. Cvele će odmah: “'Aj, sedi da se dogovorimo. Koliko ti oni daju, mi ti damo duplo”.

Pročitajte još

• Goran Jurić, nekadašnji defanzivac Crvene zvezde, za “Glas Srpske”: Arkan je uvijek bio korektan
• Robert Prosinečki za “Glas Srpske” o fudbalu nekad i sad: Dejo mogao predriblati petoricu, Luka to ne može

Nisu verovali kad sam im rekao da sam došao da se pozdravimo. Onda se Cvele opet nadovezao: “Mi bismo ti dali duplo, ali sve lažne pare hahahah....” Ovi iz Partizana su čuli gde sam i kreće jurnjava. Diže se policija. Posle toga su me uzeli i nisu puštali do ujutro i prvi sam potpisao. Odem posle u Zemun i zaspim. Probudim se oko pola osam i pročitam u novinama, a ono piše - “Milko Đurovski potpisao za Partizan!” Ja ne verujem, a onda rekoh: “Au?!” Nisam sebi verovao dok nisam potpisao i onda je bilo gotovo.

GLAS: Da li biste danas prešli u Partizan u ovim okolnostima?

ĐUROVSKI: Ne bih. To više nije to. Jednom sam negde izjavio: “Ni mrtav u Partizan”. Prvu utakmicu kao dete, kao pionir igrao sam protiv Partizana. Niko ne može da voli taj klub koliko sam ga ja voleo. To više nije ta emocija, jer danas su samo pare bitne. Derbi je čini mi se izgubio tu draž. Atmosfera nekad i sad ne može da se poredi.

GLAS: Šta su Vam brat i otac rekli nakon što ste prešli u Partizan?

ĐUROVSKI: Stari i Boško mi ništa nisu rekli. Boško je u klubu rekao da ne može ništa da uradi po tom pitanju. Nas dvojica smo, recimo, retko bili cimeri. Jednom se sećam kad smo išli u Englesku na neku turneju mesec dana, igrali smo dosta prijateljskih utakmica, Svonsi, Notingem, Votford, VBA... Dobijali smo odmah posle utakmica lovu na ruke. Povede nas trener Branko Stanković, a u svlačionici su nam ostavljali pivo i bilo ga je koliko hoćeš. Tako je kod Engleza, oni se posle utakmica ubiju od piva. Ovi stariji igrači su bili lopuže. Kažu meni kad uđem u svlačionicu i uzmem piće da imamo i u autobusu. Oni su samo meni verovali jer su znali da ja to smem. Napunim torbu i ponesem u autobus. Uvek sam s njima sedeo pozada i tu smo pili. Kad dođemo u hotel pivo ponesemo sa sobom. U sobi smo bili Boško i ja. On je profesionalac. Oko pola deset je bila kontrola, bata Stane ulazi i kaže: “Oooo, već spavate?!” Pošto on kontroliše sobu ugleda torbu i kaže: “Čija je?” Rekao sam da je moja. Kad je otvorio torbu izvukao je praznu limenku i pitao me šta je to? Odgovorio sam mu da skupljam prazne limenke, potom opet izvuče i ostale pa pita: “I pune skupljaš?” Posle kazni Boška s 300 funti, jer je profesionalac i dobija pare a ja sam bio klinac. Boško je pitao bata Staneta zašto je samo njega kaznio, a on mu je odgovorio da od mene ne može uzeti.

GLAS: Branko Stanković je bio “čvrste ruke”.

ĐUROVSKI: Znala su se pravila. Hteo je recimo da svi nosimo odela. Na primer, na sahranu Dragana Mancea smo išli u odelima. Bio je u formi i svako jutro je šetao psa pokraj Dunava. Voleo je da se radi. Uvek je trčao ispred nas na zagrevanju. Idemo krug po krug, deset krugova, ne odustaje. On na čelu i kako onda ja da odustanem.

GLAS: Kad ste otišli iz Partizana u Groningen zavoljeli su Vas i Holanđani?

ĐUROVSKI: Je l znate vi da smo mi bili treći tamo? Borili smo se do zadnje. Izgubili smo od Fejnorda, sudija nas je pokrao. Posle smo razbili PSV, ali šta vredi. Imali smo mnogo dobru ekipu. Kad smo išli na pripreme objasnio sam Holandezima da se moramo družiti više. Učio sam ih da plaćaju piće, a ne svako svoje. Pa onda oni meni kažu: “Ne, ti platiš, ja platim, on ne plati, a pije za džabe”. Rekoh: “Ko vas j.be!” Onda smo išli na roštilj pa su shvatili da je najvažnije da smo jedno.

GLAS: Sigurno je bilo i mnogo anegdota tamo?

ĐUROVSKI: Kako nije. Jednom u Marbelji na polusezoni bili smo u hotelu s tri sprata, a mi smo bili na prvom. Holanđani ne znaju te fore. Prelazimo preko ograde, ja prvi a oni za mnom i onda idemo u grad. Budemo u gradu do četiri ujutro. Trener nas provali i gleda kako se veremo po granama da se vratimo. Sedam-osam dana tako. On je bio inteligentan, sedi u hodniku i kaže da ide spavati. Posle kad smo došli u Holandiju rekao je da nas je provalio pa je kobajagi išao spavati da ne polomimo noge.

GLAS: U tamošnjim medijima nazvali su Vas “umjetnik koji puši”.

ĐUROVSKI: Pušio sam na poluvremenu. Pričao sam šta ljudi vole da čuju. Pio se viski, al najviše mali “tuborg”. U Holandiji se pilo malo pivo. Ljudi misle da smo mi bili pijanci, ali mi smo pili posle utakmice. Dočekali su me skoro Holanđani kao kralja posle 30 godina, toliko nisam bio tamo. Namerno se slikao s njima i sa cigarom. Nisam pametovao. Navijači me gotive zato što volim birtije i sedim s njima zagrljen. Njihov sam, nisam uobražen.

GLAS: Saigrači u svim ekipama u kojima ste igrali su Vas nevjerovatno mnogo poštovali.

ĐUROVSKI: Znalo se desiti da me dva dana nema na treningu. Nenad Bjeković, koji je tada bio trener Partizana, pita igrače šta ćemo a oni svi uz mene i kažu da moram da igram i da im trebam. Tako je bilo i u Holandiji. Utorkom nisam trenirao, bio neki fitnes, popodne težak trening, sredom slobodan dan, četvrtkom sam malo trenirao i dođe petak. Ovi pitaju igrače i svi kažu: “Milko mora igrati!” Ako te igrači gotive, kralj si. Evo ti primer Predraga Mijatovića. U moje vreme je bio nekako antipatičan. Nije igrao, bio je klinac. Nikad nisam bio dobar s njim, dobro, bio je dete tad. Piksi isto. Kad sam došao, zazirao je od mene. Kad smo išli na neko slikanje nije smeo da dođe, dok mu ja ne kažem da može.

GLAS: Kako bi sebe opisali kao igrača?

ĐUROVSKI: Ja sam bio igrač koji zna koliko zna. Sve sam ti rekao. Ako sam puno trčao bio sam umoran i onda nisam nizašta. A ovi koji ne znaju, normalno je da moraju trčati. Ja kad dobijem loptu probam nešto da napravim. Stanem, odmorim i idem dalje. Svako igra ono što zna. Šta ja ima da trčim kad dam gol, dva. Kad dobijem loptu, samo vidim gol i najkraćim putem probam da dođem do njega. Za mene je Ronaldo nikakav igrač. Ako je nespreman, nema pojma, a Mesi je majstor koji može da igra do 50. godine.

GLAS: Možete li objasniti svoju imaginaciju na terenu?

ĐUROVSKI: Imao sam školu fudbala, ali neke stvari ne znam da pokažem. Valjda to dođe samo po sebi, recimo taj dribling. Pitao sam Šekija kako se dribla, ali valjda ti to u momentu dođe. Bilo je situacija da sam se našao na pravom mestu i dao gol, ali ne znam kako. Ja krenem i vratim se, ali sam uvek na pravom mestu, to ne mogu objasniti, ali mogu kako da se, recimo, primi lopta. 

GLAS: Kako gledate na najboljeg igrača s ovih prostora Luku Modrića?

ĐUROVSKI: Modrić ne može da se meri sa Pižonom uopšte. Pižon je za tri klase bolji od njega. Kad gledam te igrače ne znam šta ljudi vide u njima. Niko ne gleda realno. Svi po komandi imaju identično mišljenje, kao da im neko kaže da to mora tako. Ja sam drugačiji. 

Uške

GLAS: Bili ste dobri s Nebojšom Vučićevićem. Kako ste primili vijest o Ušketovoj smrti?

ĐUROVSKI: Ima nešto neverovatno. Imam u telefonu, bio je 9. mart prošle godine, njegov poziv, a dva dana kasnije je umro. Meni telefon kad zvoni posle deset naveče, znam da me neko zove odozdo. Pogledam, vidim Uške. Razmišljam da li da mu se javim ili ne, rekoh verovatno hoće da mi pusti neku muziku. Javio sam se i ispričali smo se. Dva dana posle mi javiše, ode Uške... Kako bi mi bilo žao da se nisam javio...

Hulahopke

GLAS: Svojevremeno ste i diktirali modne trendove, prvi ste nosili duge čarape.

ĐUROVSKI: Bio sam u vojsci i vratio se u Partizan totalno nespreman. Pitao sam nekog od ovih atletičara, kad bih obukao usko, kako bi bilo, kažu super, drži ti toplotu. Napolju 30 stepeni, a ja nosim te duge čarape protiv Sarajeva, prvi put, onda sam počeo nositi i neke šarene da bude drugačije. Prvi sam nosio rep pa su me fotografisali. Prvi sam hteo cipele da ofarbam u crveno, ali mi nisu dali. U Groningenu sam potpisao ugovor u pocepanim farmerkama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.