Evropska unija, put ili cilj?
BiH je na dugom putu u Evropsku uniju i ne nazire se godina kada će postati njen punopravni član. Na osnovu posljednjeg istraživanja Direkcije za evropske integracije 73,3 odsto ispitanika podržalo je ulazak BiH u EU. Ulazak u EU podržalo je 50,6 odsto ispitanika iz Republike Srpske. U FBiH ulazak je podržalo 86 odsto ispitanika. Stiče se utisak da polovina građana Republike Srpske sa sumnjom gleda na evrointegracioni proces.
U medijima se mogu čuti ili vidjeti uglavnom opštepoznate činjenice o putu ka Uniji. Stručnih rasprava o prednostima i manama članstva je malo. Medije to ne interesuje u mjeri da bi o tome redovno informisali stanovništvo. Nema razgovora o dosadašnjem toku i iskustvima iz procesa evrointegracija. Nedovoljno je činjenica u javnom medijskom prostoru o tome u kojem obimu se usklađujemo sa pravnom tekovinom Unije i kakvu će to promjenu donijeti u svakodnevnom životu. Lokalne (dnevno)političke teme više interesuju populaciju od drugih događaja. Ovoj status kvo situaciji doprinosi nejedinstven i nejasan stav članica Evropske unije o primanju država sa tzv. zapadnog Balkana u Uniju.
Lutanje
Pretpostavka je da je glavni razlog, za naše “lutanje” u tome koji su benefiti od ulaska u Evropsku uniju, nepoznavanje stvarnog funkcionisanja odnosa između država u EU i načinom života njihovih građana. Iz informacija koje dobijamo ne možemo saznati mnogo o problemima sa kojima se države članice susreću u ispunjavanju zahtjeva EU, kao što takođe ne saznajemo na koje odluke iz Brisela stanovništvo negoduje ili na čemu su zahvalni Uniji.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH je potpisala 2008. godine. U međuvremenu smo stekli status kandidata. Uslovi koji su postavljeni pred države ovog regiona su i teži u odnosu na one kojima su se zemlje sa “Istoka” prilagođavale prije nego što su ušle u EU. Dati uslovi, međutim, nisu nužno loši. Većina njih je korisna za funkcionisanje moderne države.
Unija zahtijeva bezbjednost hrane u svim stepenima proizvodnje i transporta pa do potrošača. Njeni propisi olakšavaju prepoznavanje organskih proizvoda. Zaštita potrošača je na visokom nivou. Informacije o prednostima određenih sastojaka u hrani za zdravlje korisnika koje proizvođači marketinški ističu, dozvoljene su samo ukoliko su iste na naučnoj osnovi. Velika pažnja se daje zaštiti ličnih podataka. Zaštita životne sredine je takođe bitan dio EU politike razvoja. Evropska unija daje pomoć državama članicama u očuvanju svoje kulturne baštine i tradicije, a time i identiteta.
Primarno, članstvo donosi ravnopravno učešće na tržištu EU, manje birokratskih prepreka za poslovanje, potpuna transparentnost propisa koji regulišu privredne djelatnosti, razvoj digitalizacije u uslugama, veća pažnja posvećena malim i srednjim preduzećima. Evropska unija takođe daje mogućnost da se zabrani uzgoj GMO kultura, a ukoliko se GMO proizvodi puštaju na tržište, isti moraju biti zakonski jasno obilježeni.
Edukacija
Ulaskom u EU ne isključuju se procjene propisa u kojoj mjeri su oni korisni ili štetni za interese građana i privrednika. Uostalom država nastavlja da se brine o interesima svojih građana i nakon ulaska u Uniju. Suština je da ulaskom u ovu evropsku zajednicu možemo uticati na kreiranje zakona Evropske unije koji i u ovom trenutku utiču na nas.
Ulaskom u EU i dalje će postojati prepreke. Novac iz fondova postaje još pristupačniji, ali za kojeg se uglavnom konkuriše projektima što je našem poimanju planiranja i organizovanja poslovanja prilično strano.
Pojedine zemlje članice su uticajnije od drugih. Lobiranje i traženje istomišljenika u institucijama Unije biće neophodno. Konstantno povećanje već opširnog zakonodavstva zahtijeva povećanje administrativnog osoblja. Domaći proizvođači se i sad susreću sa jakim uvozom konkurentnih proizvoda.
Mnogi od proizvođača su zbog nepripremljenosti tržištu EU vjerovatno ugasili poslovanje ulaskom u Uniju. To se desilo velikom broju poljoprivrednika u Novim zemljama članicama kako se nazivaju zemlje iz nekadašnjeg Istočnog bloka. Stoga smatram da ukoliko bi u ovom trenutku dobili članstvo u EU ne bi se mnogo toga promijenilo. Ulazak u Uniju dao bi nadu u brži razvoj prvih par godina, ali vjerujem da bi se opet vratili u “staro” (ne)raspoloženje.
Zato je važno svakim danom se prilagođavati tom tržištu i veću pažnju usmjeriti ka sopstvenom razvoju. To bi uključilo i redovno informisanje stanovništva i njegovu edukaciju kroz obrazovni sistem i medije. Put je u ovom slučaju važniji od cilja. U međuvremenu potrebno je raditi na unutrašnjim reformama pa i na onim lokalnim. Jednostavno, potrebno je mijenjati stvari uz sagledavanje naših interesa, potreba i mogućnosti. Vjerujem da ćemo na taj način biti bliži Evropskoj uniji, ali i sposobni zaštititi interese svojih građana i privrede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
