Први ауто у свемиру – лунарно возило из 1971. VIDEO

B92
Први ауто у свемиру – лунарно возило из 1971. VIDEO
Први ауто у свемиру – лунарно возило из 1971. VIDEO

Скоро пет деценија прије Илона Маска, у свемир је по први пут је лансиран један аутомобил. За разлику од Тесла Роудстера, ово возило је заиста коришћено у свемиру.

У суботу 20. јула навршило се 50 година откако је Нил Армстронг ступио на Мјесечево тло и постао први човјек који је ходао по површини Земљиног природног сателита. Након успјешног првог лета, НАСА је ка Мјесецу лансирала још шест летјилица са људском посадом, од којих се пет успјешно спустило на ово небеско тијело.

Посљедња три лета из програма Аполо – 15, 16 и 17, поред људске посаде на Мјесец су спустила и лунарно возило Lunar Roving Vehicle (LRV), специјално конструисано за вожњу по Мjесечевој површини. Био је то први аутомобил који је послат у свемир – али и први који је вожен на другом небеском тијелу.

LRV први пут је користила посада Апола 15, 1971. године. Овај четвороточкаш изгледао је као нека врста “багија”, без каросерије, са два сједишта. Осим тога, LRV је имао и блатобране на точковима како би се спречило подизање Мјесечеве прашине приликом вожње.

Контрукција је израђена од алуминијума, а управљачки систем се разликовао од оног на регуларним аутомобилима. Умјесто помоћу волана и папучица ножних команди, лунарним возилом се управљало, убрзавало и кочило путем неке врсте џојстика смјештеног на централној конзоли.

Умјесто гуме, за израду точкова коришћена је мрежа од алуминијумске жице причвршћена на челичну фелну, док су се на контанктној површини точка налазиле “шаре” од титанијума.

За погон су употребљена 4 електромотора – сваки је покретао по један од точкова возила, па је лунарно возило имало погон на сва 4 точка. Сваки од електромотора имао је свега 0,25 кс, па је LRV укупно располагао са само једном коњском снагом и могао да се креће максималном брзином од 14 км/ч.

За разлику од данашњих електричних аутомобила, LRV није замишљен да може да се допуњава електричном енергијом – јер није ни планирано да се враћа на Земљу након мисије, већ да остане на Мјесецу.

Струја је складиштена у двије батерије израђене од сребра и цинка, укупне масе 54 кг и капацитета 8,7 kWh. То је било довољно да LRV може да пређе до 90 км по Мјесечевој површини.

С обзиром да у свемирском броду Аполо није било превише мјеста, LRV је морао да буде што мањих димензија и што је могуће лакши. Дужина возила износила је једва 3 метра, а маса 210 кг. Ипак, било је то веома чврсто конструисано возило, чија је носивости износила чак 490 кг.

Притом, LRV је могао да пређе поменутих 90 км потпуно оптерећен, али је НАСА из безбједносних разлога одлучила да се лунарно возило не удаљава више од 7,6 км од матичног брода (лунарног модула). Наиме, то је била максимална раздаљина коју би астронаути могли да пређу пјешице до базе у случају квара на возилу.

LRV је настао у сарадњи између компанија Боинг и Џенерал Моторс, по наруџбини НАСА, а пројектовање је почело 1969. године. Произвођачима је за четири возила плаћено тадашњих 38 милиона долара, што би данас износило око 265 милиона $!

Од четири LRV, 3 су коришћена на Мјесецу, а астронаути су у њима прешли укупно 91,7 км. Иако је било неких мањих проблема, сва три возила су успјешно обавила задатак за који су конструисана и никада нису изневјерила астронауте на Мјесецу.

Погледајте снимак вожње LRV по Мјесецу:

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана