Можда ипак није био најгори VIDEO

Иако се чини да је о “поносу југословенске ауто-индустрије” већ све речено, занимљиво је присетити се неких мање познатих детаља из историје “Југа”.

YouTube канал “Big car” доноси интересантну и избалансирану причу о “Заставиним” возилима са фокусом на (у свијету) најпопуларнији модел који је изашао из крагујевачког погона.

У средишту приче су посао вијека - “Yugo America”, како се тих осамдесетих називао подухват пробоја на тржиште САД, и човјек око кога се све вртјело, бизнисмен Малколм Бриклин.

Када је израчунао да зарада запослених у “Застави” по сату износи тек тридесети дио суме коју добија радник у америчкој ауто-индустрији, Бриклин је схватио да може лијепо да заради продајући “Југо” по цијени која је знатно нижа од конкуренције.

Ипак, требало је придобити купце у САД, а то није било једноставно упркос ниској цијени аутомобила. Међутим, Бриклин је показао да је вјешт у маркетингу - мане “Југа” представљао је као врлине.

На примјер, истицао је да ауто нема скупоцену електронику, па зато и нема шта да се поквари на њему, док је позицију резервног точка испод хаубе, коју су многи критиковали, наводио као предност, јер ће точак апсорбовати енергију у случају фронталног судара.

У рекламама “Југо” је представљен као јефтин аутомобил за возаче почетнике или као друго возило у породици које кошта свега 3.990 долара (што би данас износило око 8.200 евра).

Бриклин је тврдио да је маркетиншка кампања и те како имала одјека, па је убрзо примио 100.000 наруџбина купаца, због чега је “Застава” морала да повећа производне капацитете уводећи трећу смјену.

Будућност је у том тренутку изгледала блиставо, а како се прича даље одвијала, погледајте у наставку:

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.