Како је Форд испустио историјску шансу звану Volkswagen

Г.С.
Како је Форд испустио историјску шансу звану Volkswagen

Форд је након Другог свjетског рата пропустио историјску прилику да без финансијске надокнаде постане власник Volkswagenа.

Компанија из Волфсбурга је била на несигурном терену и у рушевинама. Након краћег размишљања Фордове управе понуда је одбијена.

Форду је сугерисамо да преузме VW након Другог свјетског рата, када је њемачки див био патуљак у рушевинама, наводи Ревија ХАК. Постојао је само нацрт и скромни производни процес нечега што се звало KdF-Wagen и произведено је у свега 210 примјерака прије него што је фабрика престала с радом због савезничког бомбардовања и ратне пренамјене.

Снага кроз ужитак је превод скраћенице КдФ осмишљене у канцеларији нацистичког диктатора Адолфа Хитлера, а након рата није било ни снаге ни ужитка. Фабрика у Волфсбургу је завршила у британском сектору, а интереса за куповину готово бесплатне компаније није било.

За преузимање су 1947. године прво упитани људи из Рутс групе (произвођачи Halimanа, Humbera и Sunbea,a), али њих није занимала њемачка авантура, а у KdF-Wagenу нису видјели комерцијални потенцијал.

Британска управа није знала шта да учини с фабриком па су 1948. године успостављени контакти с Фордом. Хенрy Форд II и предсједник управе компаније Ернест Брич су дошли на састанак с Британцима и потоњи је у једном тренутку рекао власнику:

- Господине Форд, мислим да ово што су нам понудили не вриједи ништа!

Сада би било најлакше тадашње Фордове шефове оптужити за дилетантизам, али треба бити искрен и напоменути да је фабрика у Волфсбургу била удаљена само неколико километара од совјетске окупационе зоне, а планирати географски рискантан бизнис у вријеме Хладног рата који је имао тенденцију усијања није имало смисла.

Британци су фабрику предали на управљање њемачком инжењеру Хаинриху Нордхофу, а све остало након тога је прича о успјеху. KdF Wagen је постао Буба, дошао је Голф…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана