Милан Лане Јовановић, стријелац култног гола против Њемачке на Мундијалу 2010. за “Глас”: Не бих поново скочио у канал

То је тријумф који остаје за сва времена у аналима српског фудбала. Нијемци су имали страшну екипу, за четири године само су од Шпаније претрпјели пораз. У разговору за “Глас Српске” Јовановић истиче да сама побједа има далеко већу вриједност од пуке чињенице ко је постигао побједоносни гол и како је он прослављен.

- Све је било спонтано. Да ли бих се поново радовао на исти начин и скочио у онај канал, вероватно не. То је био моменат, напросто сам ишао према навијачима који су славили на трибинама. Верујте да нисам ни био свестан канала који је био између терена и наших навијача. Добро сам прошао, прилично је дубок, али завршило се без већих последица - рекао је Јовановић.

ГЛАС: Послије те утакмице било је потребно “само” да не изгубите против Аустралије, па да изборите пласман у други круг.

ЈОВАНОВИЋ: То је била шанса генерације, за мене најболнија тачка каријере. Нисам само ја то апострофирао, него и остали моји саиграчи из те генерације. Толико смо тога промашили у првом делу, а после примили голове не нестваран начин. Сами смо криви, морали смо то решити. Често причамо о тој утакмици, али је никад после нисам гледао.

ГЛАС: Какве су, по Вама шансе репрезентације Србије на СП у Катару?

ЈОВАНОВИЋ: Иза нас су квалификације одрађене у великом стилу. Можемо далеко догурати на Мундијалу.

Имамо јаке аргументе, појединце и систем који функционише, селектора који има јак фудбалски “бекграунд”. Надам се и да ћемо бити миљеници среће, али да прво ми одрадимо оно што је до нас.

ГЛАС: Апострофирали сте селектора Стојковића и чињеницу колико он може бити битан фактор на СП. Колико је за Вас важан био Радомир Антић?

ЈОВАНОВИЋ: Антић је посебна фигура у мом животу. Унапредио ме је и људски и играчки. Ауторитет је градио знањем, скромношћу, начином излагања и озбиљношћу. Нажалост, напустио нас је. За мене је то увек рано. Тешко сам то поднео. Био сам на сахрани. Била ми је част да будем један од шесторице који је носио његову урну.

ГЛАС: Промијенили сте много тренера. Један од њих је и легендарни Нијемац, Бернд Шустер. За разлику од некадашњег тренера Борца Ненада Лалатовића, ви са њим имате позитивно искуство?

ЈОВАНОВИЋ: За њега могу рећи да је изузетан тип, шмекер, има фудбал у малом прсту. Био сам присутан када су се закачили он и Лалатовић. Није тачно да је била туча, можда је Лала имао намеру да га удари, али је на време схватио да то не води ничему. Такве ствари се дешавају.

ГЛАС: Да ли сте прије преласка у Стандард имали контакте са Црвеном звездом?

ЈОВАНОВИЋ: Јесам. Морао сам да сачекам трансфер једног играча, који се и десио на крају, али је Стандард био бржи. Мислим да сам на тај начин убрзао свој развојни пут. Иначе, био сам жестоки партизановац, али наравно, то годинама спласне. Сада сам само љубитељ фудбала, навијам за Војводину, али када је окршај Звезде и Партизана за титулу у питању, увијек сам уз “црно-беле”.

ГЛАС: Доласком у Лијеж, у Стандарду сте били дио екипе која је по оцјенама тамошњих медија најбољи белгијски тим у посљедњих 30 година?

ЈОВАНОВИЋ: Играо сам тамо са страшним играчима, као што су Стивен Дефур, Аксел Вицел, Маруан Фелаини, Данте, Диумерси Мбокани и други који су направили сјајне каријере и отишли у велике клубове. Постао сам једини фудбалер у историји Стандарда који је освојио “Златну копачку” за најбољег стрелца (2008) и “Кристалну лопту” за најбољег играча Белгије (2010).

ГЛАС: Пред Свјетско првенство у Јужној Африци потписали сте уговор живота са Ливерпулом. Какав је био осјећај?

ЈОВАНОВИЋ: Са 29 година сам отишао тамо на изричит захтев Рафаела Бенитеза. Добро сам одиграо прву полусезону, међутим у другој нисам добио пуно шанси па сам и ја био “празан”. Морао сам тражити друго решење, тако сам отишао у Андерлехт и због тога се никад нисам покајао. Јесте мањи клуб од Ливерпула, али је најгосподскији у којем сам био.

ГЛАС: Какав је на Вас утисак оставио Стивен Џерард?

ЈОВАНОВИЋ: У питању је велики господин. Када сам дошао на “Енфилд” лично ме сачекао и пожелео добродошлицу. Био је више него коректан. Пас и шут је нешто што га је разликовало од свих других играча са којима сам играо. Плус оно лидерско што је носио у себи и што га је учинило легендом клуба. Стиви Џи је прави бренд Ливерпула.

Енглески сад добар

ГЛАС: Ваш интервју на енглеском језику након меча са Брижом, док сте играли у Стандарду постао је “виралан”. Како сте ви то видјели?

ЈОВАНОВИЋ: Знам да је мој енглески био врло популаран и да су ме новинари у Белгији радо интервјуисали.

Никад нисам инсистирао да се то склони. Увек сам био храбар и радио сам и ствари којима нисам био вичан у потпуности. У Русији нисам имао потребу да причам на енглеском, зато га нисам ни усавршавао. Како време пролази довео сам га на задовољавајући ниво, али све то указује да се морамо усавршавати до краја живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.