Milan Lane Jovanović, strijelac kultnog gola protiv Njemačke na Mundijalu 2010. za “Glas”: Ne bih ponovo skočio u kanal

To je trijumf koji ostaje za sva vremena u analima srpskog fudbala. Nijemci su imali strašnu ekipu, za četiri godine samo su od Španije pretrpjeli poraz. U razgovoru za “Glas Srpske” Jovanović ističe da sama pobjeda ima daleko veću vrijednost od puke činjenice ko je postigao pobjedonosni gol i kako je on proslavljen.

- Sve je bilo spontano. Da li bih se ponovo radovao na isti način i skočio u onaj kanal, verovatno ne. To je bio momenat, naprosto sam išao prema navijačima koji su slavili na tribinama. Verujte da nisam ni bio svestan kanala koji je bio između terena i naših navijača. Dobro sam prošao, prilično je dubok, ali završilo se bez većih posledica - rekao je Jovanović.

GLAS: Poslije te utakmice bilo je potrebno “samo” da ne izgubite protiv Australije, pa da izborite plasman u drugi krug.

JOVANOVIĆ: To je bila šansa generacije, za mene najbolnija tačka karijere. Nisam samo ja to apostrofirao, nego i ostali moji saigrači iz te generacije. Toliko smo toga promašili u prvom delu, a posle primili golove ne nestvaran način. Sami smo krivi, morali smo to rešiti. Često pričamo o toj utakmici, ali je nikad posle nisam gledao.

GLAS: Kakve su, po Vama šanse reprezentacije Srbije na SP u Kataru?

JOVANOVIĆ: Iza nas su kvalifikacije odrađene u velikom stilu. Možemo daleko dogurati na Mundijalu.

Imamo jake argumente, pojedince i sistem koji funkcioniše, selektora koji ima jak fudbalski “bekgraund”. Nadam se i da ćemo biti miljenici sreće, ali da prvo mi odradimo ono što je do nas.

GLAS: Apostrofirali ste selektora Stojkovića i činjenicu koliko on može biti bitan faktor na SP. Koliko je za Vas važan bio Radomir Antić?

JOVANOVIĆ: Antić je posebna figura u mom životu. Unapredio me je i ljudski i igrački. Autoritet je gradio znanjem, skromnošću, načinom izlaganja i ozbiljnošću. Nažalost, napustio nas je. Za mene je to uvek rano. Teško sam to podneo. Bio sam na sahrani. Bila mi je čast da budem jedan od šestorice koji je nosio njegovu urnu.

GLAS: Promijenili ste mnogo trenera. Jedan od njih je i legendarni Nijemac, Bernd Šuster. Za razliku od nekadašnjeg trenera Borca Nenada Lalatovića, vi sa njim imate pozitivno iskustvo?

JOVANOVIĆ: Za njega mogu reći da je izuzetan tip, šmeker, ima fudbal u malom prstu. Bio sam prisutan kada su se zakačili on i Lalatović. Nije tačno da je bila tuča, možda je Lala imao nameru da ga udari, ali je na vreme shvatio da to ne vodi ničemu. Takve stvari se dešavaju.

GLAS: Da li ste prije prelaska u Standard imali kontakte sa Crvenom zvezdom?

JOVANOVIĆ: Jesam. Morao sam da sačekam transfer jednog igrača, koji se i desio na kraju, ali je Standard bio brži. Mislim da sam na taj način ubrzao svoj razvojni put. Inače, bio sam žestoki partizanovac, ali naravno, to godinama splasne. Sada sam samo ljubitelj fudbala, navijam za Vojvodinu, ali kada je okršaj Zvezde i Partizana za titulu u pitanju, uvijek sam uz “crno-bele”.

GLAS: Dolaskom u Lijež, u Standardu ste bili dio ekipe koja je po ocjenama tamošnjih medija najbolji belgijski tim u posljednjih 30 godina?

JOVANOVIĆ: Igrao sam tamo sa strašnim igračima, kao što su Stiven Defur, Aksel Vicel, Maruan Felaini, Dante, Diumersi Mbokani i drugi koji su napravili sjajne karijere i otišli u velike klubove. Postao sam jedini fudbaler u istoriji Standarda koji je osvojio “Zlatnu kopačku” za najboljeg strelca (2008) i “Kristalnu loptu” za najboljeg igrača Belgije (2010).

GLAS: Pred Svjetsko prvenstvo u Južnoj Africi potpisali ste ugovor života sa Liverpulom. Kakav je bio osjećaj?

JOVANOVIĆ: Sa 29 godina sam otišao tamo na izričit zahtev Rafaela Beniteza. Dobro sam odigrao prvu polusezonu, međutim u drugoj nisam dobio puno šansi pa sam i ja bio “prazan”. Morao sam tražiti drugo rešenje, tako sam otišao u Anderleht i zbog toga se nikad nisam pokajao. Jeste manji klub od Liverpula, ali je najgospodskiji u kojem sam bio.

GLAS: Kakav je na Vas utisak ostavio Stiven Džerard?

JOVANOVIĆ: U pitanju je veliki gospodin. Kada sam došao na “Enfild” lično me sačekao i poželeo dobrodošlicu. Bio je više nego korektan. Pas i šut je nešto što ga je razlikovalo od svih drugih igrača sa kojima sam igrao. Plus ono lidersko što je nosio u sebi i što ga je učinilo legendom kluba. Stivi Dži je pravi brend Liverpula.

Engleski sad dobar

GLAS: Vaš intervju na engleskom jeziku nakon meča sa Brižom, dok ste igrali u Standardu postao je “viralan”. Kako ste vi to vidjeli?

JOVANOVIĆ: Znam da je moj engleski bio vrlo popularan i da su me novinari u Belgiji rado intervjuisali.

Nikad nisam insistirao da se to skloni. Uvek sam bio hrabar i radio sam i stvari kojima nisam bio vičan u potpunosti. U Rusiji nisam imao potrebu da pričam na engleskom, zato ga nisam ni usavršavao. Kako vreme prolazi doveo sam ga na zadovoljavajući nivo, ali sve to ukazuje da se moramo usavršavati do kraja života.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.