“Scout” одлази на заслужено мировање и у музеје, гдје ће имати своју причу

Горан Ајдер
“Scout” одлази на заслужено мировање и у музеје, гдје ће имати своју причу

Мањи војни хеликоптер који је на почетку своје каријере недвосмислено био намијењен за британску војску показао се у свом времену од велике користи. Хеликоптер под називом “Scout” развила је “Westland Helicopters” компанија и први успјешан лет извео је 1960. године.

 Намјена овог хеликоптера била је првенствено извиђачка, а у британској војсци службовао је највише у ратној морнарици и пјешадији. Одиграо је запажену улогу и дао свој велики допринос у ратним интервенцијама у Сјеверној Ирској, као и у рату за Фокландска острва. “Scout” је мањи хеликоптер који је прилично једноставне конструкције. Иако његова улога није била толико запажена у свијету војних хеликоптера овог типа, не треба заборавити да је дао јасније смјернице британској војсци какав би требало да буде хеликоптер који би био његов насљедник, а који би увео велике иновације и модернизације да би британску војску довео на завидан ниво, што је и успио.

С обзиром на свој скромнији изглед и величину, располагао је са доста, прије свега, наоружања. Прве верзије овог хеликоптера имале су једну велику ману и проблем, а то се односило на два малена прекидача који су били јако близу један другом, а који су узроковали неколико трагичних несрећа, што је након тога исправљено. На маленом хеликоптеру урађене су максималне модернизације, онолико колико је дозвољавао сам хеликоптер. Унутрашњост “Scoutа” била је довољно велика да задовољи потребе тог времена када је произведен, као и намјене Министарства одбране Велике Британије, које је инсистирало на пет до шест мјеста за верзију опште намјене овог хеликоптера.

Визуелни изглед хеликоптера је комбинација неких који су били генерацијски иза њега, као и будућих, који је тек требало да буду реализовани. Изглед “Scoutа” најсличнији је хеликоптерима који долазе са Запада из Америке и Француске, а то није изненађујуће, кад се зна да ове три велике и јаке земље међусобно сарађују по питању кооперације производње војног наоружања.

Код предњег дијела хеликоптера “Scout” тешко да се може уочити сличност и наћи поређење с другим сличним хеликоптером, али је рађен налик америчком војном хеликоптеру “UH-1 Ipooquis” и “Scout” хеликоптер има јако добру видљивост као и амерички “UH-1 Ipooquis” с већим провидним стаклима, што је јако битно код кабине летјелице.

Између предњег дијела кокпита хеликоптера и мотора налази се стакло, кроз које се види и задњи дио хеликоптера. То је рађено првенствено ради доброг погледа. Кад се дода да је у том времену “Scout” био оскудно опремљен модерном технологијом, у виду радара, сензора и електроником коју посједују данашњи модерни хеликоптери, то је било изузетно рјешење.

Међутим визуелно и конструкцијски био је превазиђен, што је указивало на покретање градње потпуно нове летјелице доласком модерног времена и технологија, које су се тек развијале у хеликоптерској војној индустрији. Дио хеликоптера у којем је смјештен мотор је раван и из њега излази мотор, који је веома уочљив и слабо је заштићен, није у кућишту, као код модерних данашњих хеликоптера. Задњи дио хеликоптера “Scout”  најсличнији је америчком “UH-1 Ipooquis”,  реп је великог нагибног угла с двије лопатице. Могућа комбинација шина, као и точкова на хеликоптеру “Scout” дају му могућност да може дјеловати функционално на скоро свим теренима, како припремљеним тако и неприпремљеним.

Земље кориснице овог хеликоптера, осим матичне земље Велике Британије су: Аустралија, Јужна Африка, Бахреин, Уганда. Карактеристике хеликоптера “Scout”: 1-2 пилота, капацитет ношења војника или особа до пет мјеста, дужина хеликоптера 9,25 м, пречник ротора 9,83 м, висина 2,72 м, тежина празног хеликоптера 1.465 кг, максимална тежина при полету 2.405 кг, мотор “Rolls Royce Nimbus 101”, максимална брзина 211 км/ч, плафон лета 5.400 м. Наоружање: један или два L7 GPMG митраљеза, четири противтенковска пројектила SS.11.

“Scout” није више у оперативној употреби оружаних снага Велике Британије, међутим друге земље кориснице га још користе, иако су његови ресурси већ истекли и јако га је тешко сервисирати због чињенице да нема нових дијелова, па самим тим дефинитивно ће након дугогодишње војне службе отићи у заслужено мировање и музеје, гдје ће имати своју причу.

Горан Ајдер, војни аналитичар

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана