Од брисача за кола и папирних кеса до вај-фаја: Жене које су практичним проналасцима мијењале свијет

Неке чак нису успјеле ни да уновче своје патенте. Папирна кеса за продавницу, машина за суђе, филтер за кафу, брисачи за кола, држач за тоалет папир, само су неки од изума за које човјечанство има да захвали проналазачицама, преносе Новости.

Маргарет Најт је измислила папирну кесу са равним дном 1886. и она се и дан-данас користи у продавницама и супермаркетима. Најт су звали и „лејди Едисон“, јер се још од дјетињства интересовала за проналаске, а сама их биљежи стотинак. Између осталог, радила је у компанији „Колумбија пејпер бег“ и примјетила да папирне врећице имају много мана. 

Започела је експериментисање на машинама док није дошла до кесе са равним дном. Извесни Чарлс Анан је покушао да јој украде изум, тврдећи да „жена није у стању тако нешто да смисли“, али га је Маргарет тужила и добила спор, те регистровала патент 1871.

Џозефина Кокрејн из Илиноиса је патентирала прву машину за прање судова, 1886. године. Машина се састојала од бакарног казана са неколико металних мрежа, у које се ставља посуђе. Машину је покретао мотор, а вода са сапуницом је улазила под притиском. У почетку је ова справа прошла доста незапажено, али су хотели и ресторани почели масовно да је наручују послије Свјетске изложбе у Чикагу, 1893. године.

Ненси Џонсон је 1843. осмислила први апарат за сладолед. Спољна посуда пунила се ледом, а унутрашња смјесом, која се мијешала ручно. Машина је била слична онима које се данас могу видјети у посластичарницама и отворила је касније пут индустријском прављењу овог популарног слаткиша.

Мери Андерсон је 1903. године изумила гумене брисаче за кола. Током посјете Њујорку запазила је да њен возач мора стално да отвара прозор аутомобила и чисти снијег са шофершајбне. То је подстакло да нађе рјешење за овај проблем. 

Произвођачи аутомобила сматрали су, међутим, овај изум бескорисним, па чак и штетним, јер, наводно, омета возаче у вожњи. Мери Андерсон никада није добила никакав новац за изум, а брисачи су касније постали саставни дио ауто-опреме.

Мелита Бенц је 1908. патентирала папирни филтер за кафу, пошто јој се нису допадале мрвице које плутају у мркој течности. Почела је да експериментише са листовима упијајућег папира, тако што је пробила рупе на дну чашице од месинга и поставила папир. 

Овај изум је убрзо регистровала и покренула сопствену компанију за филтрирање кафе.

Алис Х. Паркер је афроамеричка проналазачица, активна почетком двадесетог вијека. 

Највише је призната по свом патенту за гасну пећ, регистрованом 1919. године, који је послужио као основа за развој савремених система грејања. Класичан камин није био довољан да загреје њу и њен дом у Њу Џерсију, гдје је живјела, па је наставила да дизајнира прву гасну пећ на напајање природним гасом и први систем гријања са индивидуално контролисаним ваздушним каналима који равномјерно распоређују топлоту по цијелој згради.

Гледис Вест, афроамеричка научница, позната је по математичком моделирању облика Земље, као и по свом раду на развоју сателитских геодезијских модела који су на крају уграђени у Глобални систем за позиционирање (ГПС). Радила је у Далгрену 42 године, а пензионисала се 1998. Након одласка у пензију, завршила је докторат. Ова математичарка је 2018. уврштена у Кућу славних ваздухопловних снага САД.

Мариан Роџерс Кроак је изумела технологију ВоИП - „глас преко интернет протокола“, као претечу „зума“ и „фејстајма“. Регистровала је више од 200 патената и уврштена је у Међународну кућу славних жена у технологији 2013. Године 2022. примљена је у Националну кућу славних проналазача и, уз Патришу Бат, прва је афроамериканка која је добила ту част. Њен изум је омогућио корисницима да упућују позиве преко интернета умјесто телефонске линије. Данас је широко распрострањена употреба ВоИП технологије од виталног значаја за даљински рад и конференције.

Мери Кенер је пронашла држач за тоалет папир 1982, а прије тога, 1954. посебан „санитарни појас“ за жене током циклуса. Али, компанија која је требало да производи њен појас у последњем тренутку је одустала зато што је Мери Кенер - црнкиња! Иначе, и њени родитељи су такође били проналазачи. Никада није добила ни долар од изума санитарног улошка, јер је патент постао јавни и могао је да се производи слободно. Мери Кенер се бавила и аранжирањем цвијећа. Била је удата за тадашњег чувеног боксера тешке категорије Џејмса Џабоа Кенера, а заједно су усвојили петоро дјеце.

Чувена глумица Хеди Ламар и једна од најлепших жена свјета, уједно прва глумица која је продуцирала сопствене филмове, била је и проналазач. Захваљујући њој данас имамо не само вај-фај, већ и блутут и џи-пи-ес. У америчком Заводу за патенте, под бројем 2.229.387, стоји њено име уз изум „систем за тајну комуникацију“. Развила га је заједно са композитором Џорџом Антејлом, док је била на врхунцу глумачке каријере. Фондација за електронске границе је 1997. године додијелила награду Хеди Ламар за рад на раном облику широкопојасне комуникацијске технологије, док Аустрија дан њеног рођења слави као Дан проналазача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.