"ГЛАСОВА" АНАЛИЗА: С каквим арсеналом оружја располаже Војска Србије

Вељко Зељковић
"ГЛАСОВА" АНАЛИЗА: С каквим арсеналом оружја располаже Војска Србије

Према подацима Стокхолмског међународног истраживачког института Србија је у посљедњих неколико година уложила највише новца у куповину оружја и војне опреме од свих западнобалканских држава. Највише наоружања у регији купују Румунија и Мађарска, које су и највише повећале војне буџете. Затим слиједе Србија, Бугарска, Хрватска, Албанија, Сјеверна Македонија те Црна Гора.

Србија је иначе у набавку новог наоружања од 2014. до 2023. уложила око двије милијарде и 870 милиона долара, а током ове године планирано је нових 740 милиона евра. Ова свота ће бити још већа уколико буду потврђене најаве да би Србија са Француском могла склопити договор о куповини вишенамјенских борбених авиона "рафал". Процијењена вриједност набавке ескадриле од 12 авиона је око три милијарде евра. Уредник портала "Танго сикс" Петар Војиновић каже да би српска верзија "рафала" била много модернија од оне коју је недавно купила Хрватска. Ради се, како је истакао, о ловцу четврте генерације, који може да дјелује и по циљевима на земљи и то са удаљености од 60 до 150 километара. Сматра и да је овај авион по својим способностима, прије свега електронског ратовања, тренутно најкориснији за оружане снаге Србије. Ови борбени авиони се издвајају и због могућности обављања широког спектра борбених задатака и дању и ноћу, у свим временским условима, захваљујући интегрисаном информатичком систему "спектра", који пилоту на визиру кациге омогућава изузетну свијест о тактичкој ситуацији, укључујући упозорења на радарско озрачење и надолазеће инфрацрвене вођене пројектиле, као и извођење противмјера и ометање непријатељских фреквенција.

A military tank on a fieldDescription automatically generated

Исти систем софтверски смањује радарски одраз авиона слањем лажних података који ометају противничке радаре, што летјелицу чини дјелимично невидљивом. Додао је и да, ако Србија добије те авионе до 2040. године, то ће бити таман на вријеме када МиГ-ови, а који се тренутно користе, буду излазили из употребе. Иначе, "рафале", поред Француске, користе и ратне авијације Грчке, Хрватске, Египта, Катара, Индије, Уједињених Арапских Емирата, а велики број летјелица наручила је Индонезија. До сада је коришћен у сукобима у Авганистану, Либији, Малију, Ираку и Сирији.

А шта Србија има још у свом војном арсеналу? Поред 14 ловаца МиГ-29 и 21, Војска Србије има у свом војном арсеналу 26 лаких јуришних авиона "орао" и "галеб", те шездесетак борбених хеликоптера, о чега највише "газела". Да би извршила диверсификацију "летећег арсенала" недавно су купљени "Ербасови" вишенамјенски лаки хеликоптери, намијењени за извиђање и осматрање бојишта, ватрену подршку, транспорт људи и материјала.

A group of soldiers in camouflage holding gunsDescription automatically generated

Војска Србије располаже и са око 300 тенкова, од чега највише М-84, 400 комада борбених возила и 66 познатих америчких "хамвија", а у плану је додатно опремање са 80 "лазара тројки" и 112 "милоша".

Када је у питању артиљеријско оружје у војном арсеналу се налазе и вишеракетни бацачи "оркан", "огањ" и "пламен", али и један број самоходних хаубица "нора", чији је домет 40 километара. У овом дијелу никако не треба заборавити поменути ракетни систем "алас", који представља најамбициознији развојни пројекат српске војне индустрије у техничко-технолошком смислу. То је противоклопни вишенамјенски ракетни систем великог домета са принципом вођења без непосредног визуелног контакта с циљем. Када је у питању противваздушна одбрана, иако се једно вријеме спекулисало да би Србија могла добити моћни руски ракетни систем С-300, на крају је Србија набавила једну батерију кинеског система ФК3. У плану је, наводно, куповина још четири. Ријеч је о ракетама земља-ваздух које имају домет до 100 километра. Може да дејствује по готово свим ваздушним циљевима, укључујући борбене авионе, хеликоптере, беспилотне летјелице, крстареће и балистичке ракете на средњим дометима и висинама до 27 километара. Треба поменути и артиљеријско-ракетни "панцир С-1" руске производње, који би требало и да пружа блиску заштиту система ФК-3, као и провјерене ракете "нева" и "куб" - укупно 18 батерија.

A jet flying in the airDescription automatically generated

Ту су и артиљеријски и ракетни системи малог домета, међу којима се издваја "пасарс", домаће производње. Ради се о хибридном противавионском самоходном артиљеријско-ракетном систему кратког домета. Намијењен је за заштиту копнених јединица, али и дејство на летјелице на малим висинама, као и на крстареће ракете и пројектиле. Може да испали 300 метака калибра 40 милиметара у једном минуту. Од новије опреме издваја се и инфрацрвено навођена ракета земља-ваздух "мистрал".

A helicopter parked on a concrete surfaceDescription automatically generated

Рат у Украјини натјерао је многе земље, па и саму Србију, да крене са опремањем своје војске и са такозваним дроновима-камиказама. Поред кинеских, у арсеналу Војске Србије налазе се и дронови домаће производње - "комарац", развијен од стране Војнотехничког института, али и такозвани "гавран", који је производ српске компаније "Југоимпорт". Овај дрон може да уништи сваки циљ на удаљености од 50 километара.