“Ex-Yu рок енциклопедија” слави четврт вијека: Психотерапија која је постала капитално дјело

Бранислав Предојевић
“Ex-Yu рок енциклопедија” слави четврт вијека: Психотерапија која је постала капитално дјело

Прије тачно 25 година објављено је прво издање “Ex-Yu рок енциклопедије” ветерана домаћег музичког новинарства Петра Јањатовића, као прва и још увијек једина енциклопедија о рок музици цијелога простора бивше државе, која је у претходних четврт вијека стекла култни статус код публике и доживјела још три допуњена издања...

Ријеч је о капиталном дјелу које задивљујуће прецизно доноси фактографију и дискографију извођача рок музике у СФР Југославији,  на потезу од Вардара до Триглава. Осим што обрађује врло обимну и широку тему, Јањатовић је креирању књиге приступио врло студиозно, те је временом створио врхунско штиво свакоме ко жели мало дубље упознати рок музику, како бивше Југославије, тако и земаља које су је наслиједиле.

Почетна идеја

Првобитна идеја, по ријечима Јањатовића настала је давно, али је чекала реализацију неких 15 година, што из субјективних, што из објективних разлога.

- Сматрао сам да југославенска рок сцена треба да има­ своју енциклопедију у првој половини осамдесетих година. Мени и колеги Драгану Кремеру је 1981. понуђено да то радимо, у време новог таласа, али схватили смо да, док то напишемо, док то изађе, књига ће бити застарела, јер је количина важних плоча која је тада излазила била импозантна. Ми смо тада направили другу варијанту, написали смо књигу “Другом страном - Алманах новог таласа”, али идеја о рок енциклопедији ми се наставила вртети у глави, међутим када радиш свакодневно, никад се нема времена ни зашта, тако да је то било на нивоу кафанске приче - рекао је Јањатовић.

По његовим ријечима у посао који тражи много слободног времена и живаца тешко да би се упустио да није било рата, санкција и Слободна Милошевића.

- Својевремено сам написао да је најзаслужнија особа за енциклопедију Слободан Милошевић, да није направио сва она ср...а која је направио, ја се никад не бих нашао у ситуацији да врло мало радим у новинарству, није било много простора за нас тада у Србији  и почео сам с једним пријатељем поправљати накит. Тако је било три - четири године,  ујутро у радионици, навече код куће и пишем енциклопедију. Мени је то била чиста психотерапија, док је моја жена гледала “Дневник”, нервирала се и свађала са телевизором, ја бих стављао слушалице на главу, узео старе новине, претурао архиве и полако то паковао у материјал за књигу. Само због тога што је била тако лоша ситуација да си једноставно имао потребу побећи у нешто друго, ја сам кренуо с тим. У нормалним условима никад не бих успео сам то урадити, али ово је било добровољно изгнанство у писању енциклопедије - рекао је доајен српског рок новинарства. По његовим ријечима, прво је направио списак свих бендова који би требало да буду у књизи, да би потом сваки дан одабрао један-два о којима би писао, зависно од расположења.

- С обзиром да ми је писање била терапија када се нисам добро осећао, на ред су долазили “Лачни Франз”, “Идоли”, “Леб и сол”, “Хаустор”, “Азра”, новосадска “Луна”, “Филм”, “Булдожер”..., бендови које волим. А кад сам се добро осећао, онда сам писао о “Мерлину”, “Хари Мата Хари” и неким бендовима које мање волим, али који су имали своје место у енциклопедији - рекао је Јањатовић.

Четири реализације

Прво издање “ Ex-Yu рок енциклопедије” (1969 - 1997) објавила је “Геопоетика” и имало је много пропуста, пошто је настајала у доба без интернета и уз покидане везе на релацијама између држава бивше СФРЈ,  тако да није обрађивао рок сцене настале након распада осим у Србији и Црној Гори. Потом је 2001. године услиједило друго допуњено издање (1960 - 2000), да би се 2007. године појавило и треће (1960 - 2006.) у којем Јањатовић покрива и нове рок сцене Хрватске, Словеније, Македоније и БиХ након распада СФРЈ.  Четврто и тренутно посљедње допуњено издање(1960 - 2015),  појавило се 2016. године  и допуњено је са 164 странице новог текста, богатијим избором архивских и актуелних фотографија, те са додатних 70 имена извођача који су обиљежили историју домаће рок музике. Књига је имала 392 странице, обрађивала је 487 енциклопедијских јединица, опремљена је са око 550 црно-бијелих фотографија,  у тврдом повезу и била је тешка импресивних 1,6 кг.

Већина рецензија на прво издање била је врло позитивна, али било је и мањинских негативних мишљења, попут оптужби у Београду да је Јањатовић превише импресиониран западним дијеловима бивше СФРЈ, док је покојни Дарко Главан у Загребу тврдио да се треба чувати када Срби пишу “ Ју рок енциклопедије”  јер протежирају своје бендове, а у Сарајеву су оптужили Јањатовића да је аполитичан. Објективно, ове  прве реакције на “Енциклопедију”, биле су парадигматичне за балкански систем односа прије двије деценије или како је то духовито примијетио хрватски писац Зоран Ферић : “Јањатовић је великосрпски оријентисани кроатофил”.

Сљедећа издања су редом прихваћена од стране публике и критике врло позитивно и професионално, а филмски сценариста и теоретичар Димитрије Војнов написао је за сајт “Попбокс”, поводом четврте књиге да је у питању једноставно речено капитална публикација.

- Петар Јањатовић направио је капиталну публикацију, која садржи историју и дискографију југословенског рокенрола. Иако фанови неких бендова могу рећи да су неки добили мање простора од других, када се све зброји, простор и пажња су праведно распоређени у складу са популарношћу и пажњом коју су бендови имали у југословенском рокенрол простору. Што је још важније, Јањатовић успева да неповређен и врло објективно прође кроз писање о ауторима који су прошли кроз невероватне естетске и идеолошке трансформације попут “Рибље чорбе” или “Прљавог казалишта”. О томе колико ова књига представља велико достигнуће, не треба ни говорити - писао је Војнов. Оно што је најбоље, по неким информацијама, Јањатовићево незаобилазно рок штиво ове године требало би да добије и пето издање у складу са јубилејом.

Узбудљиво штиво

Горан Тарлаћ, уредник издавачке куће “Попбокс”, каже да је ово књига коју је интернет користио максимално, чак и они који тврде да нису.

- Нисам прецизно бројао, али Перина енциклопедија је књига од које су српске, хрватске и остале википедије можда највише отимале - кроз цитате или целе биографије. Није ни чудо: то је највећи каталог свега најважнијег у домаћем рокенролу и његовим рукавцима. Без обзира на обиље датума, бројева и енциклопедијских фраза које на први поглед митоману попут мене могу само да сметају, та књига је била и остала све - само не досадно штиво. Ко жели тако да је чита, и даље може да му буде сањарски водич кроз најбоље хитове и легенде, митове и анегдоте наше измаштане “Седме републике”. Тамо смо победили сваку офанзиву и још јуришамо: од Ивана Гробенског до Констракте, од “Туриста” до “Порто Мортоа”, уздуж и попреко - рекао је Тарлаћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана