Да ли нови хладни рат Москве и Вашингтона може ескалирати: САД неће прећи црвену линију

Вељко Зељковић
Да ли нови хладни рат Москве и Вашингтона може ескалирати: САД неће прећи црвену линију

Вјечити и љути ривали са геополитичке сцене, Русија и Америка поново су у жижи свјетске јавности, али не због неког евентуалног хокејашког меча и обрачуна на леду, већ “прста у око” који би НАТО могао ставити Москви уколико одлучи да подијељену и барутом окађену Украјину прими у овај савез.

 Ширење овог војног, али све више и политичког савеза на исток, увијек је био проблематична тема како за некадашњи СССР, тако и данашњу модерну Русију, а поготово јер је након повлачења СССР из Источне Њемачке и пада Берлинског зида Михаил Горбачов и Москва добили усмено обећање да се НАТО неће ширити према истоку и под своје окриље узимати некадашње чланице Варшавског пакта. Испоставило се, како је то било по оној народној - обећање лудом радовање. НАТО, предвођен моћном Америком, не само да је наставио са својим ширењем и помјерањем те црвене линије све ближе руској граници, већ су кренули и са успотављањем “ракетних штитова” по Европи доводећи Москву у домет својих крстарећих пројектила.

Звецкање оружјем

Сада је на ред дошла Украјина, која је према оцјенама аналитичара “нулта тачка” за Русију. Према њиховом мишљењу ради се о тренутно највећем планетарном улогу и потенцијално највећем свјетском жаришту, јер Кремљ нема простора за маневар и неко ново попуштање које би додатно угрозиле геостратешке, али и националне интересе ове земље. Све неодољиво подсјећа на “кубанску кризу” из 1962. године када су двије велике велесиле нашле на граници нуклеарног рата.

На граници Русије и Украјине око спорних области Донбас и Луганск, константно се гомилају нове војне снаге на “ратној линији”. И запаљива и пријетећа реторика дигнута је на један виши ниво, а поготово након што је украјински предсједник Володимир Зеленски позвао НАТО да отвори пут за придружење његове државе овом западном војном савезу, а које би  на крају водило и ка појачаном присуству НАТО снага у регији Црног мора. Из овог војног савеза, од стране генералног секретара Јенса Столтенберга, Зеленском је поручено да како НАТО Украјину “има у виду” и да ће јој помоћи у њеним намјерама.

А онда је “уље на ватру” долио и представник Украјине у Трилатералној контактној групи о Донбасу, Олексиј Арестович, поручивши да је Сјеверноатлантски савез већ почео окупљати своје снаге, те да је сврха тих војних вјежби припрема за рат с Русијом. Он је вјероватно овом приликом мислио на  НАТО војне маневре који симболично носе назив “Бранилац Европе 2021”, а који су планирани да се одрже у том региону у мају и јуну. Ради се иначе о највећим НАТО војним маневрима још од доба “Хладног рата”, а како је саопштено из ове војне организације, циљ је увјежбавање одбрамбених и офанзивних акција у источној Европи и у балтичким земљама.

Све ово није остало без политичког и медијског одјека у Русији, тим више што су у споменуту вјежбу као земље партнери укључене Грузија, Молдавија и Украјина, дакле, редом бивше републике прије 30 година пропалог СССР-а, а које Москва сматра посебном зоном свог интереса из безбједносних разлога. Ситуација постаје још озбиљнија и забрињавајућа ако се зна да америчке корпорације већ једно извјесно вријеме испоручују најмодерније војно наоружање.

Према писању појединих медија Пентагон је у протеклом периоду испоручио више од 350 тона војног терета, које је стигло у луку Одеса. Оружје је наводно испоручено у склопу украјинске војне вјежбе “Козак Булава” која би требало симулирати одбрану те земље од вањске агресије.

Украјински милогорци

Све ово отвара низ питања. Прво је да ли ће Украјина и Русија ући у отворени ратни сукоб око спорних области Луганск и Домбас и како би он могао завршити? Хоће ли НАТО изаћи у сусрет Украјини и ставити је под свој одбрамбени штит, а што би онда довело и до директног обрачуна двије највеће свјетске нуклеране суперсиле свијета. Да ли је Америка спрема толико далеко ићи у свом заоштравању односа са Москвом? И наравно, на крају, уколико су на сва претходна питања одговори негативни, шта се онда крије иза напетих геополитичких игара, прије свега Кијева и Вашингтона?

Научни савјетник из области међународних односа, Драган Петровић, сматра да читаву ову опасну причу гурају  структуре које стоје иза новоизабраног америчког предсједника Џо Бајдена, покушавајући до “дозвољеног” максимума подићи тензије у свијету, а посебно у оним дијеловима свијета у којима и Русија има своје стратешке интересе и који се тичу њене безбједности. 

- За Русију је Украјина “нулта тачка”. Једноставно југоисточни дио ове земље је за Москву и председника Владимира Путина питање живота и смрти. Мислим да Америка тренутно није спрема да пређе ту линију, јер би нестало планете, као што сам убеђен да није могућа ни украјинска верзија хрватске “Олује”. Уколико би до тога и дошло бојим се да би Украјина могла остати не само без Доњецка и Луганска, већ и других “проруских” области на југоистоку Украјине.  Мислим да је тога свестан и сам украјински председник Володимир Зеленски, који дизањем сталних тензија само жели да добије одређене уступке од својих западних ментора. У ствари, ради се о готово истом концепту који су “милогорци покушали спровести у Црној Гори. С друге стране, бојим се да ни сама Русија не зна шта ће. Они би најрадије да целокупну Украјину задржи у својој орбити. Мислим да је решење које би задовољило све стране врло једноставно, да отцепљење области добију некакав статус федерације, а да читав југоисток Украјине који је руско језички добије неку врсту аутономије - каже Петровић за “Глас”.

Утопија

Слично мишљење има војни аналитичар и уредник портала Балканска безбједоносна мрежа, Александар Радић. Истиче да је мала вјероватноћа да би се Америка и НАТО отворено могли ставити на страну Украјине у случају отвореног сукоба Кијева и Москве.

- Не треба заборавити, да су овакве и сличне игре између САД и Русије вођене и кроз нама блиску прошлост. Кроз читаву историју Хладног рата могли смо видети да су водеће светске силе водиле ратове преко туђих леђа. Као радикалан пример бих случај када су Израелци и Арапи ратовали. Када је у питању Украјина, не верујем да ће Вашингтон директно умешати. Уколико би до тога ипак дошло, односно уколико НАТО у свој састав неким чудом прими Украјину, Русија би то доживела као као велику претњу и у том случају не постоји излазни сценарио. Тада ни НАТО не би могао да одступи и морао би се умешати, јер је он уосталом због тога и створен - наводи Радић. 

Он је ипак убијеђен како НАТО неће под своје окриље ставити Украјину јер би то било у супротности са Вашингтонским споразумом, којим је утемељен овај војни савез. Како каже све ове бомбастичне приче пласирају се како би се одржале тензије на истоку Европе.

- Улазак Украјине у НАТО је чиста утопија. Треба подсетити како су Немци прије пар година истицали да Украјина и земље Кавказа не могу бити дио ове војне организације. Мислим да су тога свесни и у Кијеву. А када је у питању Вашингтон, мислим да се иза свега крије једна њихова добро осмишљена геополитичка игра, а која подразумева држање сталних тензија кроз застрашивање некаквим малигним руским утицајем. Користе спрецифичности одређених земља, а поготово на истоку Европе, како би се боље позиционирали. Није тајна да САДА користе ову Алијансу да зараде огроман новац, али и да још више вежу Европу за себе. И то је једна политика коју је Трамп покушао искоренити. Повратком Бајдена на чело САД све се то нажалост променило - каже Радић, наводећи како сигурно треба очекивати да се ове тензије пренесу и на балканске просторе, а посебно због стратешких планова НАТО савеза да на овим просторима створи једну “безбједну зону”.

“Руски медвјед”

Петровићев и Радићев став дијели и директор Евроазијског безбједносног форума Митар Ковач наглашавајући како су вјероватно сви у свијету свјесни како би евентуални рат између Украјине и Русије, и мијешање НАТО у исти, дугорочно угрозило и мир на читавом европском континенту.

- Верујем у разум, истина, САД већ десетак година настоје да хомогенизују европски део НАТО-а у функцији сукоба на границама Русије. НАТО у Украјини већ једно извесно вријеме врши обуку кадрова и посредно их гурају у један рат из којег Украјинци никако не могу изаћи као победници. Пуно је области ван Доњецка и Луганска које су оријентисане према Русији, а поготово у харковској области или Одеси. Због тога није искључено да би у случају неког сукоба између Русије и Украјине и ове области дигле против Кијева и стале на страну Москве. На тај начин би се и границе поделе у Украјини значајно повећале - каже Ковач.

Како је нагласио, војни врх САД већ годинама изводи и разне симулације у којима покушавају да “одвјежбају” све сценарије и испланирају све “војне одговоре” дуж те линије сукобљности, од балтичких држава, па све до Кавказа и Блиског истока.

- Украјинска криза јесте један од простора на ком НАТО, односно САД, настоје да угурају Европску унију у једну дугорочну кризу. Они знају да Русија неће тек тако допустити те процесе. Оно што је сигурно јесте да се САД неће директно упустити у такав војни конфликт са Русијом, јер сви сценарији говоре о великим губицима и неизвесним исходима. Уместо тога ће они наставити да гурају друге у ту сукобе, а поготово европске државе, непосредно или посредно помажући им -  додао је Ковач. 

Русија је реагујући на све ове игре већ “ишчупала” Крим, а уколико се Зеленски заигра могао би остати и без Доњецка и Луганска, али и још неких проруских области, а тим прије што  те источне украјинске регије имају специфичну историју.

Треба подсјетити и како је Грузија у тродневном рату с Русијом у љето 2008. године остала без својих двију регија, Јужне Осетије и Абхазије.

Оно што на руку Русије иде јесте и то што не челу Русије нема прозападног оријентисаног и попустљивог Горбачова, али ни “веселог” и вотком опијеног Бориса Јељцина. Земљом ауторитарно влада Владимир Путин који некадашњем руском царству жели повратити стари сјај и статус који ова велика земља заслужује у међународном поретку. “Руски медвјед” је показао зубе, како у Сирији, тако и односима са Украјином. и Грузијом. Питање је само колико је далеко спреман ићи Бајден у чачкању руске мечке, али и колико ће и докле ће Европљани допуштати да буду тих опасних геостратешких игара Вашингтона.

Наводни сценарио напада

Недавно је у јавности процурио наводни план - сценарио превентивног удара НАТО на руску регију Калињинград, смјештену на Балтичком мору између Литваније и Пољске. У овој операцији се значајна улога додјељује пољској војсци која мора неутрализовати руске балистичке ракете “Искандер” како би спријечила Москву да води “ограничени нуклеарни рат”. Да би их се уништило, предлаже се коришћење искуства уклањања лансера Р-17 током Заливског рата. Уз то, НАТО стручњаци су као сврху изненађујућег удара навели и наношење штета Балтичкој флоти, пораз и уништење руских снага у Калињинграду, као и уклањање противваздушних ракетних система “С-400 тријумф” распоређених у тој енклави.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана