Цијела породица с боксерским рукавицама

Анадолија
Цијела породица с боксерским рукавицама

НОВИ САД - У Новом Саду, граду који су својим успјесима у боксерским рукавицама прославили браћа Качар - Слободан и Тадија, данас се у овој племенитој вјештини пронашла и стасава породица Живковић.

Четири члана ове породице - седамнаестогодишњи Михаило, десетогодишњи Вукашин, деветогодишња Николина и њихова мајка Милана чланови су боксерског клуба "Војводина".Милана је предсједница Савета родитеља најуспешнијег боксерског клуба у Новом Саду,

Михаило је прије три године одлучио да навуче боксерске рукавице и опроба се у овом спорту.

Његов узор је Слободан Качар, најуспјешнији боксер с ових простора, олимпијски шампион из Москве 1980. године, који је и наступао за БК "Војводина".

- Почео сам да тренирам у седмом разреду, када сам имао 13 година. Желео сам да почнем нешто да тренирам и размишљао сам који је спорт најбољи и одлучио сам се за бокс. Годину дана касније, на државном првенству, освојио сам треће место. На два првенства Војводине освајао сам треће и друго место - наводи Михаило.

Осим у рингу, ниже успјехе и у школовању. Проглашен је за ђака генерације Основне школе "Ђура Даничић", а сада је ученик трећег разреда Гимназије "Светозар Марковић". Такмичарског духа му не мањка.

- У основној школи учествовао сам на такмичењима из готово свих предмета. Најбоље успехе постигао сам их биологије, хемије и географије - каже Михаило.

Признаје да пред улазак у ринг има трему, али га напусти чим се нађе на том подијуму за борбу у рукавицама.

- Пред меч ме држи узбуђење. Али, све то прође кад уђем у ринг - наглашава Михаило.

Како каже, боксом се планира и даље бавити, али рекреативно, јер је прироритет ставио на школовање, па је било турнира с којих је изостао због школских такмичења.

Мама Милана каже да је прије бокса Михаило тренирао кошарку и атлетику.

- Било ми је страшно у почетку када ми је рекао да жели да тренира бокс. Јер никада нисам гледала бокс, нити долазила на тренинге. Пред очима су ми били крваве сцене из "Рокија". Међутим, када сам видела како то све изгледа и колико је он срећан и колико се пронашао у овом спорту али и у екипи, шта сам могла него да то прихватим и да будем срећна, зато што је и он срећан. Сад схватам да је то једна племенита вештина - каже мајка.

Врло брзо је и она постала саставни дио клуба, јер је због најстаријег сина много времена проводила гледајући тренинге, али и учествовала у активностима клуба, путовала на такмичења... Када је управа клуба донијела одлуку у децембру да се формира Савјет родитеља изабрана је за првог предсједника. И на челу Савјета прије неколико мјесеци покренула је иницијативу да се млади боксери воде у обилазак културних институција. Тако је почетком аета организована посета Историјском архиву града Новог Сада.

- Деца су упијала сваку реч током обиласка архива. Доста су научили о историји града, али и клуба који представљају. Нажалост, пандемија је осујетила наше планове, али ускоро настављамо са сличним активностима - наводи Милана.

Од септембра и најмлађи Вукашин и Николина придружили су се тренинзима, па је сада читава породица укључена у бокс. Вукашин, по речима тренера, већ показује велики таленат па ће бити пребачен у напредну групу и бити припреман за такмичења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана