Златибор и чаробни туристички прстен дестинације које радо бирају туристи: Хедонизам на копну, води и у ваздуху

Хедонизам, најчешћи је термин који смо могли чути од златиборских гондола, до укрцавања у антологијски воз, али и погледу са палубе брода који плови ријеком која дијели исти народ.

Иако се Златибор из дана у дан гради и зграде ничу као печурке никада није изгубио свој основни смисао. То је и даље оаза мира, мјесто идеално за породичне одморе, припреме спортских клубова, али и атракција која живи свих 365 дана. Катарина Чубрак из Туристичке организације Златибор рекла је да осим туриста из Србије, ову планинску љепотицу највише посјећују туристи из Српске, Црне  Горе али и са запада, односно гости из Белгије, Холандије.

- Златибор се већ годинама представља као јединствена дестинација која одсликава јединство и богатство садржаја за боравке гостију свих узраста. Генерације туриста на нашој планини проналазе нове доживљаје, искуства и успомене које се памте. Свака сезона, распусти и празници доносе нам нове рекорде у посећености. Током претходне летне сезоне попуњеност капацитета била је 95 одсто и дневно на Златибору боравило је у просеку 50.000 туриста - рекла је Чубракова.

Како каже, Златибор има прегршт занимљивих атракција, али једна ствар се издваја од осталих.

- У фокусу интересовања гостију је "Голд гондола" и онда нас је поставила на мапу светских дестинација због тога што је то најдужа гондола на свету са девет километара ваздушне трасе и повезује центар Златибора са нашим највећим врхом Торником и пружа незаборавно искуство. Ту су и Стопића пећина, етно-музеј Сирогојно и многи други садржаји - казала је Чубракова.

Они којима су ускотрачне пруге и вожња возом дражи до гондоле, морају осјетити драж "Шарганске осмице". Туристи су се увјерили да је то једна од најљепших жељезничких траса на свијету, а на годишњем нивоу у ове вагоне укрца се око 100.000 људи, који уживају у природи кањона ријеке Рзав од Мокре Горе до Вишеграда. Преко мостова и кроз тунеле саобраћао је чувени "ћиро", који је од 1925. године олакшао свакодневицу тамошњем становишту и био једина спона са Ужицем, Београдом, Вишеградом, али и морем. Данас, ускотрачном пругом од 760 милиметара, возе се туристи са свих континената, јер нема свакодневне линије. Туристички водич "Таратурса" из Бајине Баште Недељко Стаменић рекао је да овај воз спаја Српску и Србију.

- Он је велико богатство, јер пробијамо границе природе и историје. Од Мокре Горе до Вишеграда је 25 километара и ускотрачни колосек има јаку историјску позадину, а комплетно путовање можемо уживати у прелепом пејзажу - рекао је Стаменић.

Према његовим ријечима, 1974. године када је ова жељезница затворена из економских разлога жене су у знак жалости облачиле црнину. Ипак, 1999. године обновљено је 15,5 километара, а 2010. године комплетних 25 километра на линији Мокра Гора - Вишеград.

- Од 2003. године откако је обновљена она расте у сваком смислу и постала је права туристичка атракција јер нема константне поласке. Сада се путује из туристичких  разлога  и "Шарганска осмица" годишње превезе између 80.000 и 100.000  туриста, где се ретко чује српски језик. Највише долазе заљубљеници у ускотрачне железнице, али и у прелепу природу. То су  Кинези, Јапанци, Енглези, Холанђани и многи други - рекао је Стаменић, додајући да је ово била једна од најскупљих пруга на свијету јер је метар коштао као килограм злата.

Подсјећа да је та пруга прије скоро вијек била жила куцавица становништву, јер их је повезала са великим центрима у времену када није било ни путева.

- Замислите колико је значило неком човеку на селу да седне у воз и оде до Вишеграда, Ужица, Сарајева или Београда. У то време било је то као научна фантастика, али се сан остварио, а веома много породица је и живело од железнице, а пре стотину година све се то радило ручно - рекао је Стаменић.

Туристи који изаберу ову руту могу уживати и у Вишеграду и да посјете мост, Андрићград као и остале атракције које се нуде као на длану. Горан Глишић седму годину је капетан брода на Дрини, који крстари од Вишеграда до Бајине Баште. Та вожња је, како каже, веза човјека са природом, а 2021. године имали су туристе из 42 земље свијета.

- Ова вожња је посебна јер је дуга 52 километара или три и по сата пловидбе у једном смеру. Овде је све опуштено, у окружењу је зеленило, само искључите мозак и немате домет на мобилном телефону, што значи да је на вама само да уживате. Сви долазе са позитивним утисцима, а оно што нас радује јесте то да су воде чисте и да смо решили пластични отпад - рекао је Глишић.

Директор Туристичке организације Републике Српске Миодраг Лончаревић рекао је да су Златибор и чаробни туристички прстен нешто што вриједи посјетити, а добра је ствар за туризам Српске, да се доста њих и задржи у Српској.

- Ово је прстен који спаја Српску и Србију - рекао је Лончаревић.

Директор "Унис турса" Зоран Прерадовић рекао је да су се у фебруару на Сајму туризма у Београду договорили са Туристичком организацијом Златибора и ТО западне Србије да доведу туристичке раднике из Српске на Златибор.

- Уживали смо на Златибору - рекао је Прерадовић.

Јапанци

На почетној станици на Мокрој Гори затекли смо и туристе из Јапана. Јин Ви Хао из Земље излазећег сунца дошао је да проведе 15 дана на Балкану и за "Глас Српске" истиче да уживају у прелијепим пејзажима, а није могао да се не провоза "Шарганском осмицом".

- Са породицом сам био на мору у Хрватској па смо посјетили Београд, а сада смо осјетили и чари ове ускотрачне пруге и желимо још једном. Успут, ту су нам и Вишеград и Сарајево гдје ћемо бити још неколико дана - рекао је Ви Хао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.