Вожњу гондолом на Равној планини зачинио разговор са Ненадом Новаковићем: Опловио цијели свијет, срце грије само завичај

Тим ријечима је пустолов Ненад Новаковић за “Глас Српске” описао авантуру коју живи. Рођен је у Хан Пијеску, по занимању дипломирани менаџер хотелијерства и туризма, са адресом становања у Бијељини. Ипак, из разговора с њим утисак је да је његова адреса цијели свијет, јер нема краја којим није пловио, одлазио на спавање у једној, будио се у другој земљи. Кући се увијек радо враћа.

Сасвим случајно, или су то звијезде намјестиле баш тако, срели смо га на Равној планини. Ушавши с њим у гондолу нисмо ни слутили ко нам је сапутник. А онда је кренула прича.

- Од 2007. године радим на туристичким бродовима. Један сам од чланова почасне посаде која је отварала највећи пловни објекат на свијету свих времена који је помјерио све стандарде. По аутоматизму, прва посада која је отворила брод улази у Гинисову књигу рекорда и тако је и моје име уписано тамо - са осмијехом прича Ненад.

Тренутно ради за једну швајцарску компанију и углавном раде ријечна крстарења, од Балтика до Црног мора. Иако их је корона пољуљала, као и све друге, боре се и ако Бог да у марту ће се поново отиснути на пучину.

Почео је да ради као помоћни конобар, али је упорношћу, трудом, радом и челичном вољом веома брзо напредовао до менаџмента.

- Радио сам на готово свим позицијама. Имао сам толику срећу да ме је један капетан толико “заготивио” да ми је дао мало да управљам бродом - поносан је Ненад, који има и дозволе за управљање неким мањим бродовима, до 12 метара дужине, а ради и као скипер. Истиче да воли да плови и скипира Медитераном. И кухињу медитеранску воли.

- То ми је баш љубав. Одушевљен сам Русијом, генерално, а посебан утисак на мене је оставио Санкт Петербург - казао је овај пустолов.

На питање да ли има породицу са осмијехом каже да се поморци за то не питају. И док се гондола кретала ка врху од око 1.200 метара одушевљен призором, руком нам је показивао прелијепу природу обучену у сњежно рухо, Новакову пећину и врх Романије.

- На Равној планини скијам од првог дана, то ме испуњава. Вељко Голијанин ми је један од омиљених ликова са ових терена и хвала му што је удахнуо душу Равној планини. Зими вадимо бродове из воде, у јануару и фебруару се не плови и ја сам тада овдје. За овај поглед се живи - истакао је Ненад.

Иако је прешао преко бијела свијета, душу одмара у завичају.

- Још крстарим бродовима и скупљам искуство да све то једнога дана овдје искористим и да спремно дочекамо све оне које сам широм свијета упознао - поручио је Ненад. Посао на бродовима доноси адреналин и авантуру. Осим што су добро плаћени, ти послови доносе и велико нематеријално богатство, од искуства, најљепших успомена из цијелог свијета до познавања страних језика.

- Течно говорим руски, енглески се подразумијева, с енглеским буквално живите тамо, шпанским и њемачким се служим колико ми треба за посао, а течно псујем на још петнаестак језика - каже Ненад завршивши разговор широким осмијехом и отиснувши се на скијама низ падине Равне планине.

Страх од микрофона

С обзиром на то да многи возећи се жичаром и гондолом осјете страх, Ненад Новаковић каже да треба само гледати у рукавице и страх ће нестати.

- Имао сам страх од микрофона све до 2017. године док нисам постао генерални директор једног хотела у Бијељини. Први интервју смо радили на самом врху хотела. Нисам смио изаћи пред микрофон док нисам мало попио - каже кроз смијех Ненад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.