Угљевик - колијевка добре шљиве и епске пјесме

Милијана Латиновић
Угљевик - колијевка добре шљиве и епске пјесме

На ободу некадашњег Панонског мора смјестио се Угљевик, општина која је назив добила по угљену који се почео копати у њедрима питоме Мајевице прије стотину година. Овај рударски крај, познат по производњи шљиве, огњиште је вриједних домаћина и колијевка најпознатијег српског гуслара Филипа Вишњића.

Живописни крајолици и чудесна Мајевица само су мали дар природе према овом крају, који је традиционално воћарски тако да годишње, у просјеку, извезу око 2.500 тона шљиве на руско и европско тржиште. Овај крај карактерише доста дестилерија па су домаћини познати и по врхунској капљици коју праве од сочних плодова из својих воћњака.

Оно што с много љубави и труда произведу у својим домаћинствима, цијелој регији и шире, представљају на традиционалном Међународном сајму воћних ракија и меда који је ове године окупио више од 90 излагача.

Како би богатство које им је природа подарила чували, уређивали и приказали путницима намјерницима из цијелог свијета, у Угљевику је ове године основана Туристичка организација. Иако најмлађа у Српској, већ се могу похвалити озбиљним плановима који би у идућој години требало да препороде Угљевик у туристичком смислу.

Директор те организације Владислав Симеуновић истиче да је промоција туристичких потенцијала општине на листи приоритета за идућу годину.

- Међу најзначајнијим пројектима с којим ће, увјерен сам, оживјети наш туризам је изградња музејског комплекса родне куће Филипа Вишњића, за шта је општина издвојила значајан износ новца. У току је израда идејног рјешења, а план је да на том локалитету у Горњој Трнови буде изграђено аутентично домаћинство с краја 18. и почетка 19. вијека. У склопу домаћинства налазиће се гувно, мљечар, качара, чардак, те реплика родне куће са уређеним мобилијаром около - испричао је Симеуновић. С обзиром на то да његују блиске односе са Лозницом и Шидом, у плану је, додао је, да већ од идуће године заједно обиљежавају Вишњићеве дане који би обухватили 25. април, дан рођења великог гуслара.

Симеуновић је испричао да је недалеко од мјеста на којем ће бити изграђен музејски комплекс, неколико туристичких бисера ове општине. Ријеч је о локалитетима који осим сликовитим пејзажима голицају машту посјетилаца и легендама које се везују за њих, а преносе се с кољена на кољено.

- Један од тих локалитета је Новакова пећина у којој је, према народном предању, са својом дружином боравио Старина Новак - испричао је Симеуновић.

Недалеко од пећине, према легенди, на стијени су удубљења од копита Шарца, коња Краљевића Марка. Легенда даље каже да је некада у околини манастира Тавна боравио овај митски српски јунак те да је са својим Шарцем прескакао с једног на друго врлетно брдо.

- У том предјелу је и краљева чесма, а недалеко акумулационо језеро Мезграја за напајање водом Термоелектране “Угљевик”. Планирамо идуће године уредити пјешачко-бициклистичку стазу око језера - казао је први човјек угљевичке Туристичке организације.

До свих тих туристичких бисера воде планинарске стазе које уређују и промовишу чланови Планинарско-еколошког друштва “Мајевица” које је основано 1988. године и тренутно броји око 180 чланова.

Предсједник друштва Милојко Тодоровић истиче да дјелују у саставу Планинарског савеза Републике Српске.

- Наша мисија је промовисање планинарења, здравог начина живота и упознавање и заштита животне средине, као и организовање једнодневних и вишедневних планинарских похода и излета. Као скроман допринос ширењу здравог начина живота и дружења са природом уредили смо пјешачке стазе које се протежу обронцима Мајевице - поносно казује Тодоровић и додаје да из године у годину овим стазама ходи све већи број планинара, рекреативаца и љубитеља природе.

У сарадњи са еколошким и сродним секцијама у средњим школама организују активности с циљем подизања еколошке свијести грађана, а за заинтересоване групе организују презентације у којима указују на значај планинарења и боравка у природи.

- У мјесту Горња Трнова на локација Црвено брдо, од девастираног објекта који нам је на коришћење уступила општина, направили смо планински дом са 30 лежајева, два мокра чвора и просторијом за дневни боравак. Наш дом је на располагању не само планинарима него и свим заинтересованим грађанима – поручио је Тодоровић, нагласивши да су чланови друштва стални учесници више планинарских акција у Српској, ФБиХ, Србији, С. Македонији, Бугарској и Грчкој. Њихове традиционалне акције “Тавна” и “Меморијал Сњежане Крајишник” су уписане у календар Планинарског савеза РС и масовно их посјећују и планинари из окружења.

Филип Вишњић

Филип Вишњић, један од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама, рођен је 1767. године на Мајевици, у селу Горња Трнова код Угљевика. Ослијепивши од великих богиња још као дијете, постао је професионални пјевач. Био је из богате породице Вилића. Отац му је рано умро. Преудавши се у село Међаше, мајка је четворогодишњег сина одвела са собом. По њеном надимку Вишња Филип је добио презиме, а у народу је прозван “српски Хомер”.

Пилот

 Милојко Тодоровић је испричао да се уређеним планинарским стазама на Мајевици стиже и до мјеста погибије пилота мајора Зорана Радосављевића. Он је био мајор Војске Савезне Републике Југославије и пилот Ратног ваздухопловства Војске СРЈ, који је херојски погинуо трећи дан НАТО агресије 1999. МИГ-29 којим је управљао, на небу изнад Мајевице, погодили су вишеструко јачи агресори. Радосављевић се тог 26. марта добровољно јавио да изврши борбени задатак.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана