Тврдош, центар духовности надомак Требиња: Чувар вјере који одолијева времену и пркоси недаћама

Милијана Латиновић
Foto: Велибор Трипић

Манастир Тврдош надомак Требиња, светиња саграђена на темељима цркве из четвртог вијека, рушен шест пута и подизан из пепела, неуморни је чувар вјере, који одолијева времену и пркоси свим недаћама.

Смјештен је пет километара западно од града, на десној обали Требишњице и један је од најстаријих културно-историјских споменика у Српској. Већ на првом кораку ка светињи, мир и спокој овладају душом, а човјек заборави све бриге и терет који носи на леђима. У то се увјерила и екипа “Гласа”. Берба у виноградима била је у пуном јеку, а мирис тек убралих гроздова испуњавао ваздух око јединственог центра вјерског и винског туризма, који годишње посјети око 300.000 људи, свих нација и вјероисповијести, због чега и кажу да је Тврдош манастир за који је чуо цијели свијет.

- Манастир, који је и центар Епархије захумско-херцеговачке - почиње причу јеромонах Порфирије - саградили су свети цар Константин и његова мајка Јелена. Темељи из четвртог и двије ранохришћанске гробнице из петог или шестог вијека, јединствен су прозор у прошлост.

- Тврдош је у народу највише познат по светом Василију, који је овдје замонашен и 12 година живио у манастиру. То је било доба турско-млетачког рата и он се морао повући у данашњи Никшић, а потом је отишао у острошке стијене. То је био златни период манастира. Дио монаха отишао је с њим, а у Херцег Нови, гдје су саградили манастир Савину и однијели све драгоцјене ствари и ризницу Тврдоша. Када су се Млечани повлачили, поставили су динамит и све подигли у ваздух - прича јеромонах Порфирије. Манастир је био порушен непуних 300 година. Обновљен је у року од двије године захваљујући Требињцу Николи Руњевцу, који је живио и радио у Америци.

- Он је дао новац да буде обновљена црква. Четири камена стуба који држе кубе и четири прстена, Богородичино коло су из времена краља Милутина. Дио зида осликан је у 15. вијеку. Из тог времена је фреска која приказује лик мајке Божије и ореол Христа. Ријеч је о сцени оплакивање, скидање Христа са крста. То је била велика композиција, а дио који данас чувамо у манастиру нађен је 1999. године приликом археолошких ископавања. Фреска је пронађена петнаестак метара од манастира - испричао је јеромонах Порфирије. Почетком посљедњег рата у БиХ, сједиште епархије премјештено је из Мостара у Тврдош. Доласком владике Атанасија почела је обнова духовног живота у Епархији, једној међу прве три које је основао Свети Сава.

- Њега је замијенио владика Григорије, а потом почиње обнова монашког живота у Тврдошу и манастирске економије. Данас овдје живи 13 монаха - испричао је. У Тврдошу се чува десна рука свете Јелене Анжујске, дио мошти светог Јоасафа, једног од посљедњих из лозе Немањића који је подигао Велике Метеоре у Грчкој те дио моштију свете Анастасије, мајке Светог Саве, као и дио Часног крста на којем је Христос био разапет. Једино у Тврдошу и на Цетињу чува се дио Часног крста. Осим тога у манастиру се чува и дио моштију превлачких, пребиловачких и јасеновачких мученика. Они који долазе да душу нахране вјером у Тврдошу се моле и пред фреском са ликом трогодишње Милице Ракић, која је страдала 1999. године у НАТО бомбардовању Србије.

- На иницијативу владике Атанасија, и уз благослов патријарха Павла, фрескописац Никола Лубардић из Београда је на десној страни у манастиру осликао фреску са ликом мале Милице на којој пише: “Св. н. Муч. (света новомученица) од НАТО Милица дете” - казао је јеромонах Порфирије и додао да се преко пута налази фреска Ане Јовановић, мајке светог Василија.

Осим по духовности, Тврдош је надалеко познат и по винском туризму, а врхунска вина овдје су се производила још у 15. вијеку, о чему свједочи подрум из тог доба пронађен деведесетих.

Директор тврдошке винарије Тихомир Кудуз прича да производе вина од аутохтоних херцеговачких сорти, жилавка и вранац, а осим тога и интернационална, мерло, кабарне и шардоне.

- Наставили смо да гајимо традицију прављења вина дугу шест вијекова. Наши виногради простиру се на 160 хектара. Познати смо и по томе што смо освојили највише међународних нагрда за квалитет вина, а посебно смо поносни на златну медаљу са Декантеровог такмичења у Лондону за наше вино вранац, коју смо освојили 2018. године - испричао је Кудуз.

Винарија манастира Тврдош један је од највећих извозника вина у региону, а квалитетна вина настала у њиховим подрумима већ осам година стижу и до Јапана и Бразила. На мјесту гдје се преплићу вијекови, вјера, историја и традиција, сваки камен прича посебну причу.

- Подрум за одржавање вина у склопу којег се налази и дегустациона сала саграђен је од камена из Херцеговине и то је један дио из Невесиња, други из Билеће, а трећи из Мостара, онај исти од којег је направљен и мостарски Стари мост - поносно казује Кудуз. На једној страни подрума зубу времена одолијева и зид из деветог вијека, који се некада простирао око цијелог манастира, а данас је нијеми свједок давно минулих времена.

Мркоњићи

Село Мркоњићи смјештено је у врлетима Поповог поља, надомак Требиња. Иако опустјело, село у којем је 1610. године рођен свети Василије Тврдошки и Острошки, сваке године походи велики број вјерника да би се помолили светитељу који је због исцјелитељских моћи у народу назван Василије Чудотворац. Рођен је као Стојан Јовановић, од мајке Ане и оца Петра Јовановића. У селу у којем је рођен, на темељима родне куће подигнут је храм посвећен светом Василију. У селу је у току и изградња црквено-духовног центра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана