Ски-центар “Равна планина” - Рај за скијаше и љубитеље природе

Милијана Латиновић
Foto: Дражан Поздеровић/Ски центар

Обучена у сњежно рухо, ушушкана између Паљанске котлине и Јахорине, смјестила се Равна планина, рај за планинаре и љубитеље природе и незаобилазна дестинација за одмор, рекреацију и уживање.

Овај крајолик богат је шумом, биљним и животињским свијетом, а све од Пала преко Равне планине до Јахорине воде обиљежене планинарске стазе.

Ски-центар “Равна планина” смјештен је у насељу Горње Пале, на два километра од Пала и двадесетак од Сарајева. И прије изградње ски-центра Равна планина је била једно од познатијих излетишта у близини Сарајева и најчешћи избор када је ријеч о викенд одморима и једнодневним излетима.

Власник Ски-центра “Равна планина” Вељко Голијанин поносно казује да већ деценију живи идеја о ски-центру, који се гради и унапређује сваког дана. Пројекат је од великог значаја за Пале, Јахорину и цијелу Републику. Прича да ски-центар доприноси развоју и афирмацији спорта, те да се на Равној планини одржавају разна такмичења и тренинзи клубова из свих крајева бивше Југославије.

- Близина Јахорине, односно пројекат повезивања са олимпијском љепотицом гондолом, који би требало да заживи идуће године, од стратешког је значаја. Осим тога, град Сарајево са око 500.000 становника је на 15 минута од нас, ту је и аеродром и можемо слободно рећи да се налазимо на раскрсници путева, што нас чини незаобилазним центром - казао је Голијанин.

Појашњава да је гондола на Равној планини дио пројекта “Јахорина експрес” и једина је тог типа у БиХ, а састоји се од 19 кабина, гдје свака од њих превози десет скијаша, што је 2.200 скијаша на сат. Инфраструктура овог типа до сада је красила свјетска скијалишта, а Голијанин истиче да је на Равној планини доступна и домаћим скијашима. Гондола се креће од ресторана “Гондола” ка врху главне стазе, гдје се налазе језера за вјештачко осњежавање стаза и колиба “Гондола”.

- Са врха се пружа јединствен поглед на Пале и Сарајево, с једне стране, а са друге до Јахорине, Романије. Поглед сеже до Златибора - каже Голијанин. Поносан је јер је на свјетским еколошким мапама овај простор убиљежен као подручје најбогатије озоном, својеврсна ваздушна бања и драгуљ који треба сачувати. Голијанин истиче да градећи овај центар настоји да из свијета препише оно што је најбоље и да и они, уз Јахорину, буду незаобилазна дестинација која ће функционисати током цијеле године.

Овај ски-центар у својој понуди има око 13 километара скијашких стаза уређених по највишим стандардима, а главна стаза дужине 1.400 метара, која је прошла хомологацију и задовољава све свјетске стандарде, користи се и за одржавање ФИС трка. Осим домаћег становништва, на Равној планини и љети и зими чују се бројни страни језици јер овдје радо бораве посјетиоци свих нација и народности. Надалеко су познати и по врхунским гурманским специјалитетима у којима уживају непца. Телетини у кајмаку, питама, уштипцима и чорбама које спремају врхунски кувари нема премца. У овом центру посјетиоцима имају шта да понуде и током љета, па Равна планина и на снијегу и на сунцу врви од посјетилаца. Бициклистичке и планинарске стазе, зиплајн и купање на језерима рецепт су за уживање за све генерације.

Чаробна Равна планина незаобилазна је дестинација и за Паљанина Ненада Петровића, који са скијама другује и у пензионерским данима. Добар дио живота провео је у Швајцарској, али је код куће најљепше. Уз гутљај куваног вина прича да и дан-данас скија за своју душу.

- Одрастао сам овдје и отишао у бијели свијет, али су ми у души остале Јахорина, Романија и моја Равна планина. Ту смо некад као дјеца трчали и играли фудбал. Нисам могао ни да сањам да ће на овим падинама нашег дјетињства изникнути ски-центар којег се не би постидјели ни у Европи - казао је Петровић, нагласивши да на овом мјесту душу храни природном љепотом, миром и позитивном енергијом. Иако су иностране стазе дуже и ски-центри већи, по квалитету ски-центар “Равна планина” стаје раме уз раме са западним скијалиштима.

На Равној планини скија и Чедо Матовић (68), најстарији бордер из Пала. Каже, почео је осамдесетих година на Јахорини, гдје је у сезони проводио и по 100 дана. Тако је постао и бордер. У скијању идол му је био чувени југословенски репрезентативац Бојан Крижај.

- Што сте дуже на снијегу, све више се заљубљујете у зимске спортове и постајете све бољи на стази. Строга контрола брзине и опрезност су основна скијашка правила. Прешао сам овдје на Равну планину, купујем сезонску карту и уназад три године имао сам овдје по 90 дана скијања. Сваки дан сам на скијалишту по два-три сата. То ми је ушло у крв - казао је Матовић, истичући да су клима и уопште зимски угођај на Равној планини јединствени, медитерански. Ушушкана у шумски амбијент, казује, никада нема таквог вјетра и магле да не може гондола да ради. И кад лоше вријеме растјера скијаше на Јахорини, каже Матовић, на Равној планини уживање је загарантовано.

- Овдје је лијепо и љети. Сва чула уживају на језерима. Када је спарина у граду, овдје пирка вјетар - казао је овај љубитељ зимских спортова.

 Спортисти

На Равној планини поносни су јер је код њих 2019. године тренирала олимпијска репрезентација Њемачке. Осим тога, и алпска скијашица из БиХ Елведина Музаферија, која је 2018. године наступила на Зимским олимпијским играма, тренирала је на Равној планини.

- Овдје јој је била одскочна даска, одавде је отишла на Олимпијаду. Ту је и Марко Шљивић. Наши најбољи скијаши скијали су на нашим стазама - казао је Вељко Голијанин, додавши да организују и школе скијања, а нуде могућност и за изнајмљивање опреме.

Смјештај

Вељко Голијанин истиче да су у фази завршетка смјештајних капацитета.

- Планирано је око 100 смјештајних јединица. Пандемија нас је омела, али се надам да ће за неколико дана бар дио апартмана бити усељив - рекао је Голијанин. Иако до сада нису имали смјештајне капацитете, имају одличну сарадњу са хотелима у Палама и сви су на неки начин у функцији Ски-центра “Равна планина”.

- Када смо тек почели радити, нашалио сам се да ћемо имати 1.000 запослених, па је то дјеловало неозбиљно. Међутим остварио се тај сан, по разним основама од овог центра живи најмање 1.000 људи - казао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана