Разлози за посјету Осло у 2020. години: Од Мунковог музеја до скијања у затвореном

Много је разлога да посјетите све дијелове Норвешке, а поготово њен главни град Осло. Од ове године, постоји још неколико новитета и занимљивих мјеста и објеката које у Ослу вриједи погледати, посебно за љубитеље умјетности, али и за оне заинтересоване за сњежне авантуре или за учење о климатским промјенама на другачији начин.

Музеј посвећен Едварду Мунку

Едвард Мунк је један од најзначајнијих свјетских умјетника, а нови Мунков музеј у центру Осла нуди посјетиоцима јединствено искуство и поглед на модерну умјетност. Овај музеј је један од највећих свјетских музеја посвећених само једном умјетнику. Мункова умјетност приказана је у три сталне поставке, тако да ће посјетиоци имати прилику да погледају већину његових дјела.

Музеј ће бити отворен на јесен ове године.

Библиотека “Deichman Bјørvika”

Библиотеке су само један од разлога да се посјети Норвешка, јер Норвежани читају више него становници остатка Европе. Нова библиотека “Deichman Bјørvika” је једна од љепших у овој земљи. Модерна зграда опремљена је огромним и угодним простором за боравак, читање, учење и разговоре. Биће отворена 28. марта.

Скијање унутра

За све оне који посјете Норвешку на љето, а имају жељу за скијањем, ту је нова арена за скијање “SNØ” која посјетиоцима нуди различите сњежне авантуре у затвореном простору. Отворена је у јануару.

Дестинација “Ramme”

Нова културна дестинација на југу Осла је “Ramme”. У питању је имање које је припадало сликару Едварду Мунку. Он је нека од својих најпознатијих дјела створио на том имању. Ова дестинација, осим Мунку, посвећена је изложбама, концертима, извођењу представа и другим културним дешавањима. Биће отворена овог прољећа.

Климатске промјене у ботаничким баштама

За све који желе да науче нешто више о климатским промјенама и њиховом утицају на планету, могу то да учине у простору ботаничких башта у Ослу, у Кући климатских промјена, која је предвиђена само за то. Кућа климатских промјена биће отворена овог прољећа као дио Природњачког музеја у Ослу.

Нови Национални музеј

Иако ће овај музеј бити отворен тек сљедеће године, свакако вриједи да се нађе на овој листи. Музеј савремене умјетности, колекције Националне галерије, Норвешки музеј декоративних умјетности и дизајна биће обједињени под једним кровом. Сви који су заинтересовани како ће музеј изгледати, могу то да погледају и више се информишу у информационом центру “Mellomstasjonen”.

Астрономско објашњење преступне године и 29. фебруара

Календар прилагођен кретању Сунца

Грегоријански календар, који користе готово све земље свијета, понавља се у циклусу од 400 година. Након 400 година наступа период када се за сваку годину понавља календар са истим распоредом датума и дана у седмици као и у календару од прије 400 година.

Тако је за 2000. годину једнак календару за 2400. годину, календар за 2001. једнак је календару за 2401, календар за 2002. календару за 2402. итд. У том једном циклусу постоји 97 преступних година.

Преступна је она година која умјесто  365 има 366 дана. Овај додатни дан се додаје фебруару тако да он те године умјесто 28 има 29 дана. Сваке четири године, према астрономском тумачењу, календарска година се усклађује с астрономском годином.

Преступне године су потребне да би се календар прилагодио кретању Земље око Сунца. Земља не обиђе око Сунца за тачно један округао број, већ за око 365,2422 дана. То значи да једна календарска година има грешку од 0,2422 дана што је скоро шест сати. Након 100 година, та грешка се нагомила на 24 дана па, ако бисмо се држали тог календара, испало би да након 100 година календарски будемо у љету, али у стварности и даље у прољећу.

За сљедећих сто година грешка би се удвостручила па би се тако десило да наше далеке потомке усред календарског љета завије снијег.

Иначе, 29. фебруар најчешће пада у понедјељак или у сриједу, по 15 пута у току 400 година, затим у петак или суботу, по 14 пута и у недјељу, уторак или четвртак по 13 пута.

У грегоријанском календару важи сљедеће правило за одређивање преступне године. Свака година дјељива са четири је преступна, осим година које су дјељиве са 100, али са изузетком оних које су дјељиве са 400. То значи да године 1800, 1900, 2100, 2200, 2300. и 2500. нису преступне (јер су дјељиве са 100), али године 2000 и 2400 јесу (јер су дјељиве са 400).

Због овога се дешава да између двије преступне године некад прође више од уобичајене четири године. Рецимо у периоду од 1896. па до 1904, пуних осам година, ниједна година није била преступна. Исти случај ће бити и у периоду између 2096. и 2104. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.