Мирис традиције и љековита вода озренског краја провјерен рецепт за испуњену душу ФОТО

Ведрана Кулага Симић
Мирис традиције и љековита вода озренског краја провјерен рецепт за испуњену душу ФОТО

Легенда каже да је краљица Катарина Котроманић, стигавши на врх Озрена половином 15. вијека, очарана крајоликом, узвикнула: “Мили Боже, лијепа обазарја”, те је тако од ријечи “озарен” или “обазрај” гора постала Озрен, а и данас су њене љепоте симбол краја који свако мало изњедри нови бисер.

  Под Озреном свако мјесто има понеко природно или културно-историјско обиљежје које сјећа на нека давна времена, а на старим стазама јављају се и нова здања која с правом претендују да буду незаобилазне станице на путевима туризма који воде кроз Српску, али и изван њених граница.

Једно од таквих је модерни комплекс “Терме Озрен” у Какмужу, насељу у општини Петрово, који је прошлог викенда био домаћин ТВ серијалу “Кухињица”, али и њиховим гостима, махом медијима из БиХ, међу којима је била екипа “Гласа Српске”.

Зачин хуманости

Природа је била широке руке када је даривала општину Петрово и сусједне градове, а оно на чему није штедјела су извори термалне воде. На локацији данашњих “Терми” давне 1978. академик Јосип Баћ открио је налазишта термоминералне хидрокарбонатне воде која су касније претворена у бању. С годинама је доказано да позитивно дјелују на здравствене тегобе као што су реуматизам, псоријаза, проблеми са синусима, деформација кичменог стуба, повишен крвни притисак и послије траума. Све то дизало је популарност овог малог мјеста и довело до обнове бање у 2007. години, а десет година касније бијељинска компанија “Милојевић Гиље-Гас” добија концесију за коришћење термоминералне воде. На мјесту старе бање започиње изградња модерног рекреативно-угоститељског центра “Терме Озрен”, који је прошле године отворио врата свима и показао шта се све може кад се стварно и хоће.

По доласку нас је  дочекао, како и доликује у домаћинској кући, власник “Терми” Драгиша Милојевић, пожељевши добродошлицу свима, с надом да ће се многи наши људи, баш као и он након пуне три деценије рада у Швајцапској, једног дана вратити на своје и новац уложити управо ту.

- Позивам све да улажу у свој крај и да направимо туристичке атракције. Да сваки камен, сваки део земље буде познат. Наша вода је лековита, то је најбитније, а можете брзо да се освежите и током викенда, јер нема више оних одмора од месец - присјетио се наш домаћин, показујући нам врата иза којих се крила софра какву само Озренци знају да припреме.

Гастро-туризам је управо својеврстан ас у рукаву цијеле Српске који може да задовољи и освоји чак и најзахтјевније туристе. На дјелу су то показале и вриједне домаћице и домаћини, који су у својим кухињама спремили готово 90 различитих сланих и слатких јела. Највећа чар је што су припремљена по рецептима старијим и од пола вијека. Онима који су давно допирали из кухиња и чије мирисе и укусе у озренском крају не дају забораву, али ни данас не откривају све тајне и мирођије. Само богату трпезу коју су нам уљепшале чланице Кола српских сестара из Петрова, на којој су се нашла јела која су њима кувале и пекле њихове мајке и баке. Ипак, у првом плану су биле пите, које носе у себи неизбрисив траг традиције и онога што, ни послије толико времена, не губи мјесто на озренским трпезама.

А Озрен, како је и поручила предсједница Кола српских сестара “Света Марија Магдалина” из Петрова Драгана Стјепановић, има дугу листу специјалитета. Представљен нам је само дио - пецива, печења, пасуљ пребранац, печено пиле на паприкама и незаобилазне пите. Вриједне руке домаћица поставиле су и старински слатки сто, на којем су своје мјесто пронашле штрудле, ванилице, шапе...

- Спремљено је 21 јело. Рећи ћу и да се озренски пасуљ разликује у начину припреме, али не бих да откривам тајне. Само ћу рећи да се дуже кува - каже Стјепановићева. Раме уз раме с њом и осталим чланицама удружења била је и Гордана Бјелић. Уз домаће ракије од шљиве и крушке, те вина из оближње винарије “Пајић”, пред гостима “Кухињице” биле су, како је рекла Бјелићева, пита листара, јајуша, старинска штрудла, те пшеница послужена као десерт.

Сва та традиција укуса и мириса, уз модерни комплекс “Терме Озрен”, били су сасвим довољни да први човјек Петрова Озрен Петковић поносно позове све да дођу у његов крај и увјере се на лицу мјеста да не причају само ради приче, већ да заиста имају чиме да се похвале, а почесто и у сарадњи са сусједном Грачаницом.

- Комшије смо, сарађујемо и сарађиваћемо. Потрудићемо се да се сваки гост који нам дође осјећа лијепо, угодно, да понесе лијепе успомене, поново дође, те покаже и другима гдје треба да дођу - истакао је Петковић, нагласивши да су свјесни да има још пуно тога да се уради, али да, што је најважније, жеље за тим не мањка.

Гост на озренском гастро-сусрету био је предсједник републичке Туристичке организације Миодраг Лончаревић, који није крио да је први пут у овој општини и да је један од оних који је спознао због чега нови комплекс већ заузима завидно мјесто на туристичкој мапи Српске.

- И гастро-туризам нам је потребан јер смо увијек били домаћини, а иза нас је и богато културно-историјско насљеђе на које смо поносни - казао је Лончаревић, пожељевши да оваквих манифестација буде у свим општинама и градовима.

Одушевљење није крила ни својеврсна домаћица овог петог гастрономског сусрета Зорица Ђукић, директорица “Кухињице” за БиХ, тим више јер је Петрово и њено родно мјесто.

- Сретни смо да се имамо чиме похвалити. “Кухињица” представља и заборављена јела која се спремају по кућама, а не тако често у ресторанима - истакла је Ђукићева, која је и сама засукала рукаве и била дио екипе која је другог дана гостовања под Озреном кувала јела за кориснике јавне кухиње у Грачаници. Уз помоћ “Подравке” спремали су срцем и послали поруку да не смијемо бити слијепи на оно што нас окружује и на чињеницу да у сваком граду има особа којима треба храна, али и топла ријеч.

Пуни лонци и тепсије

Киша и хладније вријеме измијенили су првобитан план активности, али истовремено и показали да су чак и у тим условима “Терме” идеално мјесто за одмор и када нема сунца, због, како је рекла и менаџер комплекса Оља Гаврановић, базена, те велнес и спа центара са сувим финским саунама, сланом собом и парним купатилом, уз широку понуду третмана лица, тијела и масаже. Дан је употпунио одлазак у манастир Светог Николе - задужбину српског краља Драгутина, који је у средњем вијеку владао овим крајем, а у повратку ловачка чорба врсних ловаца и кувара из петровског Ловачког удружења “Озрен”, које броји око 170 чланова. Најмлађи има тек 12, а најстарији је загазио у десету деценију. У ловачку чорбу су ставили трећину срнетине и двије трећине дивље свиње, уз неизоставан лук.

- Свако пола сата пробамо, свако ко мисли да треба нешто додати, дода и то стварно тако правимо - поручили су ловци из Петрова.

Друга ноћ била је у знаку сусједне Грачанице и поново су се чуле ријечи о сарадњи са Петровом јер, како је наглашено, туризам не познаје границе. Вечеру су спремиле жене из 11 удружења тог града, а све је и изгледало као некада.

- Донијеле смо дашак наше традиције, има више од 60 различитих јела, а то је само једна десетина које спремамо. Ту су сутлије, баклаве, пекмезне и шећерне хурмашице, сач, кешке, бегова чорба, црна масленица са пилетом - каже Хафиза Механовић, једна од домаћица из Грачанице, а њене суграђанке су се похвалиле и старом босанском чорбом, халвом, као и другим старим, аутентичним јелима за овај крај, у којем се добро и једе и пјева.

“Озренска јесен”

Свако кога пут нанесе у Петрово или његову околину почетком октобра моћи ће на једном мјесту да ужива у плодовима природе и вјештих руку домаћина и домаћица које седам година представљају на манифестацији под називом “Озренска јесен”. Од меда до магарећег млијека. На списку организатора ове године је уписано рекордних 80-ак излагача, а симболично, уочи 30. рођендана Петрова, упућена је жеља да наступајуће године буду у знаку мира, среће, благостања и да сви излагачи увијек пронађу купце за своје производе.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана