Љековита вода највеће богатство Војводине

Данијела Бајић
Љековита вода највеће богатство Војводине

Надалеко познате војвођанске природне љепоте, благодети љековитих вода, манастири и друге културно-историјске знаменитости, салаши који плијене шармом неких давних времена, али и чувена српско-мађарска кухиња, “лијек” су за душу и тијело сваког путника намјерника.

 Сјевер Србије нарочито је познат по термалним водама и лијечењу реуматизма, а тамошње бање опремљене су савременим велнес центрима у којима су посјетиоцима на располагању и сауне, турска купатила и многи други садржаји.
Бања Пачир

У то се увјерила и екипа “Гласа Српске” која је током студијског путовања у Војводину, у оквиру пројекта прекограничне сарадње “Здравствена тура”, између осталог, обишла и неколико бања. Посебан утисак оставља бања Пачир са ружичастом и сланом водом, чија температура на изворишту достиже чак 72 степена, а која се налази у близини Бачке Паланке и Суботице.

Јединствена у Војводини, па и региону, ова бања спада у термалне. Предсједник Савјета мјесне заједнице Пачир Саболч Саболчки рекао је да нису рађена посебна истраживања којима би било утврђено због чега ово језеро има тако необичну боју.

- Сматрамо да је то због сунчевих зрака који се над језером преламају, будући да је у затвореном делу бање вода браонкаста - рекао је Саболчки.

Према његовим ријечима ова вода је изразито добра за реуматске и кожне болести, а најбоља је за стања након повреда. Бања је ове године угостила највише посјетилаца из Србије.

- Других туриста је било мање највероватније због вируса корона и затварања граница - рекао је Саболчки.

Бања Русанда

На обали највећег сланог језера у Србији у прелијепом парку природе, надомак Зрењанина, ушушкана је бања Русанда. Постоји више легенди о љековитости русандског блата, а једна од њих говори о томе како је дјевојка Роксанда у језеру изгубила вјеренички прстен и док га је тражила излијечила је болне зглобове. Друга каже да је Стева Рус чувао свиње, које по љетној врућини нису напуштале језеро, па је морао да их потјера и, гацајући по блату, примијетио је да му је нестала шуга. 

Консултант за маркетинг у Бањи Русанди Зоран Јокић рекао је да ова бања има историју дугу око 150 година.

- Лековитост ове бање открио је парох Никола Бибић 1867. године, који је послао муљ и воду из језера на анализу. Стручњаци у Царској академији у Бечу су потврдили лековитост перлоида из језера - испричао је Јокић.

Он је рекао да је језеро Русанда слано, а анализе потврђују да је ријеч о посљедњем остатку Панонског мора.

Бања Кањижа

У пространој равници на самом сјеверу Србије, на петнаестак километара од српско-мађарске границе и 40 километара од Суботице, налази се прави драгуљ међу бањама – бања Кањижа. Позната је по “терапијском вјешању”, односно, подводној екстензији, која се обавља по рецептури љекара из 1954. године.

- Лечимо све врсте реуматских обољења, вршимо постоперативни опоравак на локомоторном и централном нервном систему. Са успехом се бавимо и дечијом физијатријом - изјавила је вршилац дужности директора Специјалне болнице за рехабилитацију Бања Кањижа Снежана Аџић.

Она је додала да бања Кањижа има традицију која датира још из 1913. године, када је основана као артешко купатило.

- Користимо благодети термално-минералних вода и лековитог блата, односно пелолита. Уз та два природна фактора и уз помоћ доктора, са успехом лечимо поменуте болести - рекла је Аџићева.

И ову бању прати легенда која се препричава деценијама.

- За нашу бању је везана прича о једној Ромкињи која је чувала стоку на пољу. Ходала је боса по земљи где је извирала вода која се мешала са земљом и стварала блато, а с обзиром на то да је имала реуматске проблеме, ово јој је помогло да излечи своје ноге. Мазала се тим блатом по лицу и целом телу, те постала права лепотица која се касније удала за једног грофа - испричала је Аџићева и додала да се у част ове легенде парку налази статуа.

Током студијског путовања учесници из региона су, поред бања, обишли још неколико импресивних дестинација. Међу њима су и Сремски Карловци, које краси чесма “четири лава”, један од главних симбола филма “Лајање на звезде”. Ту је и Саборна црква Светог Николаја, Карловачка гимназија, владичански двор и још много тога. Незаобилазна дестинације биле су и манастири Крушедол и Велика Ремета, затим дворац Дунђерски, Зобнатица, Царска бара, Палић, музеј пива у Зрењанину, Дворац Фантаст покрај Бечеја и наравно Нови Сад - срце Војводине.

Туризам

Бањски туризам, који у сусједној Мађарској цвјета, послужио је као идеја водиља за покушај унапређења те области у Војводини у оквиру пројекта “Здравствена тура”. Ријеч је о пројекту вриједном више од 500.000 евра, који се реализује кроз Интерег ИПА програм прекограничне сарадње Мађарска-Србија. 

У Покрајинском секретаријату за регионални развој истакли су да је циљ овог пројекта унапређење привреде пограничног региона Мађарске и Србије привлачењем већег броја туриста из сусједних земаља централне Европе за дуже боравке у региону путем заједничког развоја туризма заснованог на здравственим, медицинским и бањско-терапеутским туристичким потенцијалима пограничног региона Мађарске и Србије.

 

 

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана