Канађанин о Београду: Град иза и испред свог времена

Никола Тесла био је геније који није желио да се експонира. Међутим, ствари се мијењају у случају овог проналазача из Србије који је умро 1943.

Све је почело 2006. када је редитељ Кристofер Нолан ставио Теслу у филм "Престиж" (The Prestige) ког је у филму играо Дејвид Боуви.

Цртач Метју Инман је 2012. објаснио зашто је "Никола Тесла највећи штребер који је икада живио" у једном од популарних The Oatmeal стрипова. До јула 2014. када је предузетник који стоји иза Тесла компаније, Елон Маск објавио да ће донирати милион долара за спас Теслине старе лабораторије у Њу Џерзију, некада слабо познати проналазач постао је неко за кога су сви чули, иако многима још није јасно ко је он био.

Масков новац помоћи ће да се зграда у Ворденклифу претвори у музеј Николе Тесле. Међутим, Музеј Николе Тесле већ постоји и то у Београду.

У њему можете наћи готово све што је он написао и посједовао и, како ми је кустос рекао, новом музеју неће дати ништа, чак ни као позајмицу.

Зато, ако желите да сазнате више о човјеку који је инспирисао нову генерацију аутомобила, мораћете да посјетите престоницу Србије.

Оно што сам установио приликом посјете је да је Београд право откриће.

Тесла није провео много времена у Београду – према неким наводима, овај дјечак из малог града, био је у Београду само на једно поподне – али према његовом нећаку, посљедња жеља научника била је да се његов рад и архиви врате овдје.

Тесла је највећи дио живота провео у САД, али је увијек био поносни Србин.

Музеј је мали и забаван, како то мора бити у поносним, али сиромашним државама и смјештен је у великој неокласичној кући из тридесетих година прошлог вијека, оригинално саграђеној за једног министра.

У њој се налази близу 160.000 докумената, укључујући и Теслине преводе српских писаца на енглески.

Видио сам један руком написан превод пјесме Јована Јовановића Змаја, Теслиног омиљеног српског писца и закључио да практично ништа не знам о овом мјесту.

Као и на претходном путовању до других земаља Источног блока, трајни ефекти Хладног рата били су очигледни. Као да је деценијама преко цијелог подручја било бачено ћебе.

Због тога су ова мјеста, богата јединственом храном и винима, литературом, умјетношћу и музиком и даље непозната већини људи са Запада.

Никада, на примјер, нисам чуо за писца Иву Андрића. Само неколико улица даље од Теслиног музеја, налази се Музеј Иве Андрића. Такође мали, некако скривен, али савршен и то на начин који не би успио да постигне ни један кустос: практично је нетакнут још од 1975, само су на предмете постављене стаклене кутије, између осталог и на Нобелову награду за књижевност, коју је освојио 1961.

Прича о Мајском преврату такође је била нова за мене.

На неколико минута од Андрићевог музеја налази се Стари двор; овдје су 1903, са балкона на другом спрату, убијени, прободени српски краљ и краљица бачени на гомилу стајског ђубрива, у оквиру војног преврата.

Палата је данас Градска скупштина са великом баштом и травњаком на мјесту гдје је пао краљевски пар.

Ако Канада пати због обилне географије, Србија има превише историје. Највећи дио ње дешава се управо овдје, прије него што се прошири остатком свијета.

Тако су први пуцњи у Првом свјетском рату испаљени овдје, а 1961. рођен Покрет несврстаних.

Међутим, данашњи Београд је оно што сматрам најфасцинантнијим: ресторани старе четврти Скададрлије; Свети Сава, још незавршена православна црква; гроб маршала Тита, као да се порука о томе да се рат никада не сме поновити такмичи са ожиљцима од НАТО бомбардовања.

Нови Београд је мјесто на ком до изражаја долази пун сјај овог града. Палата Србија, некадашње сједиште југословенске владе, модернистички сан од бетона и хрома, влада околином. Неколико улица даље налази се подједнако фантастичан Хотел Југославија, седмоспратна љепотица у којој је одсједао Винстон Черчил док је посјећивао југословенског лидера Тита.

Елизабет Тејлор је такође спавала овде, док је била у посјети Ричарду Бартону који је играо Тита у једном филму.

За 50 долара по ноћењу овдје можете одсјести у реновираним собама, уз покварене радио апарате из доба социјализма и изаћи на балкон који гледа на фантастично мјесто на ком се сјастају ријеке Сава и Дунав. Уз то можете чути српски поп из деведесетих познат као турбо-фолк како одјекује са сплавова испод.

Тесла је умро прије завршетка Другог свјетског рата, али бих желио да је Београд данас, са много трагова прошлости и ожиљака рата на његовим фасадама, баш онакво мјесто о каквом је он сањао: бриљантно, сломљено, несхваћено, које успијева да буде и иза и испред свог времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.