Истанбул - Магија Оријента и европског духа на међи истока и запада

Илијана Божић
Истанбул - Магија Оријента и европског духа на међи истока и запада

Када једном крочите на тло Истанбула и осјетите његову чаролију, пожељећете да му се враћате изнова и изнова. Док корачате улицама града, осјећате сву магију Оријента, источњачке културе и традиције. Он спаја два потпуно различита свијета, исток и запад, а то свједочи и његово простирање на два супротна континента, Европу и Азију.

Испреплетеност оријенталне културе и европског духа доводе до потпуне опчињености. Посебна енергија струји ваздухом, тако да дан и ноћ можете провести на улицама овог града без икаквог умора. Шетајући улицама покушаваћете да препознате пролазе и капије из романа Орхана Памука. Видјећете дијелове града који су више у источњачком стилу, у којима до изражаја долази исламска култура и традиција. У тим дијеловима становништво слабије познаје енглески језик и тешко да се можете споразумјети.

До изражаја највише долази гостољубивост овог народа, који је спреман да помогне на било који начин. Уколико не познају страни језик, они ће на све начине покушати да помогну не би ли путници намјерници дошли до жељеног мјеста. Људи се служе енглеским језиком, па је туристима лакше за сналажење. Једно од најљепших дијелова Истанбула је Балат, шарена варош у којој су раније живјели првенствено Јевреји. Један је од ријетких који је сачувао шарм прошлости, а Јевреји прије него што ће га напустити у аманет су оставили уске старе куће на три спрата, са избоченим прозорима. Ту ћете доживјети повратак у давна времена, док ходате уским сокацима и дугачким степеницама Балата. Веш који се суши на конопцима између кућа приказује Истанбул у неком другачијем свјетлу. Синагоге, цркве и џамије стоје једне поред других док занатлије стоје испред својих дућана водећи живе разговоре.

Онима који желе да тргују у овом граду, али и онима који желе да ближе упознају овај народ, најинтересантније мјесто је Гранд базар. Шездесет улица и хиљаде продавница ову пијацу чине највећом и најстаријом наткривеном тржницом на свијету. Са свих страна допиру ријечи: “Како си? Добро је.” У једном даху изречено и питање и одговор. Тако се обраћају трговци измамљујући нам осмијех на лице. Када уђете на базар, имате осјећај као да вам је дух из чаробне лампе остварио Аладинову жељу и пред вама се нашло благо у пуном сјају.

Предах уз традиционални чај, који се служи свуда у граду по цијени од двије или три лире, важан је дио њихове културе и најчешће конзумирано пиће. Сервирање чаја гостима у овој земљи један је вид љубазности. Послужује се у стакленој чашици која има облик тулипана, уз двије коцке шећера, а неописив је осјећај кад се пије на обали мора уз крике галебова.

Идући од базара ка централном дијелу, пред  вама ће се појавити величанствена Аја Софија. На њу гледа Плава џамија, коју је изградио султан Ахмет како би одобровољио Бога. Назив је добила због 20.000 плавих плочица које прекривају унутрашњост куполе. Да бисте видјели како изгледа изнутра, није потребно плаћати улаз, али се не смије улазити за вријеме молитве. Од Аја Софије до Галата куле иде се трамвајем који вози до станице Каракој, одакле се пружа невјероватан поглед на Босфор, као и на цијели град.

Свако ко одлучи да оде у Истанбул, вратиће се очаран потребом људи да помогну и угосте, и остаће опијен мирисима и укусима.

АЈА СОФИЈА

Аја Софија или црква Свете мудрости, грађена је од 408. до 415. године. Након отоманске окупације града црква је претворена у џамију, а извана су јој додата четири минарета. Касније је претворена у музеј. Поред цркве налази се гроб цара Константина Великог. У грчком народу и данас постоје легенде о њима најзначајнијој цркви. Једна је везана за покољ који су извршили отомански војници над народом који се склонио у цркву приликом освајања града. Вјерује се да су покољ и заробљавање  преживјела два свештеника, који су се пред Османлијама попели на галерију цркве и ушли у зид из којег ће изаћи кад град опет буде хришћански.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана