Исланд - вртлог природе од леда до ватре

Г.С.
Исланд - вртлог природе од леда до ватре

Мала океанска држава, на самом сјеверу Европе, Исланд јединствено је мјесто испуњено разноликим природним љепотама, и једна од ријетких земаља која посјетиоцима има да понуди природу у свом пуном облику.

Исланд има изузетну мјешавину вулкана, глечера, водопада, фјордова, поља лаве, црних пјешчаних плажа, геотермалних извора, пећина, гејзира, чудноватих планина и поларне свјетлости.

Исланд обухвата територију површине око 103.000 квадратних километара, а поред главног острва у њеном саставу се налази још 36 мањих острва. Са популацијом од свега 350.000 становника, Исланд је не само најрјеђе насељена држава у Европи, већ и једна од 20 најрјеђе насељених држава на свијету. Готово двије трећине популације живи у главном и највећем граду Рејкјавику и његовој ближој околини.

Пећине

Исланд је препун пећина, а оне су заиста важне у историји Исланда, јер су многе од њих служиле као склониште за људе или животиње у тешким зимама. Неке пећине на Исланду и даље се користе као спремишта или стаје за овце. Постоје три врсте на Исланду: пећине од лаве, ледничке пећине и умјетне пећине.

Фјордови

Исландска сликовита обала обилује са неколико стотина фјордова, од којих су многи са зеленим, плодним долинама и шармантним приморским градовима.  Фјорд најближи Рејкјавику је Хвалфјордур или Фјорд китова. Неки од најпознатијих фјордова на Исланду су и Хорнстрандир и Латрабјарг.

Глечери

Око 11% површине Исланда прекривено је глечерима. Исланд има 269 именованих глечера, међу којима су: ледене капе, излазни глечери, планински глечери, алпински, пијемонтски и други. Највећи ледени поклопац је Ватнајокул са површином од 8.300 квадратних километара, што је једнако свим глечерима на европском копну заједно.

Вулкани

Живот у којем је вулканска активност свакодневица, нешто је на шта су Исланђани навикли, јер су то искористили на најбољи могући начин. Више од 90 одсто станова на Исланду загријава природна геотермална топлота - један од најцјењенијих и најчишћих облика енергије који постоји. Ерупције вулкана на Исланду дешавају се сваких пет година.

Гејзири

Формирање гејзира посљедица је посебних хидрогеолошких  услова, који постоје на само неколико мјеста на Земљи.  Сва свјетска топла врела називају се гејзири управо према Великом гејзиру на Исланду – на свим језицима осим исландском. На Исланду је то само име једног јединственог гејзира, који се налази на југозападном Исланду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана