Уна главни адут у борби против одлагалишта радиоактивног отпада на Трговског гори

 Ведрана Кулага Симић
Уна главни адут у борби против одлагалишта радиоактивног отпада на Трговског гори

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Будући радови и истраживања тла у сливу Уне, на територији БиХ, а с циљем онемогућавања Хрватске да са друге стране ријеке, на Трговској гори, гради одлагалиште за радиоактивни отпад су кључне теме о којима ће данас разговарати представници свих нивоа власти у БиХ.

Састанак чланова Координационог тијела за проблематику Трговске горе и представника ресорних министарстава из Републике Српске и ФБиХ заказан је за данас у Новом Граду, локалној заједници из чијег руководства се често чује да би управо тамошњи становници и привреда могли да осјете највеће посљедице ако би радиоактивни отпад из Нуклеарне електране “Кршко” на крају и био складиштен на Трговској гори.

Домаћи стручњаци, а посебно они окупљени у Експертском тиму за праћење стања и активности у вези са проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори упозоравају да од хрватских колега не добијају све податке, нити на вријеме, а како би могли да прате ситуацију на терену.

Због тога су недавно открили да и они желе да дођу до података о саставу и карактеристикама земљишта. То је, како тврде, могуће и са стране БиХ, јер је, гледано очима струке, ријеч о јединственом подручју. Ти резултати ће им бити од велике важности ако Хрватска крене у израду студије о утицају на животну средину да би БиХ имала упориште у ставовима и аргументима због чега су против одлагалишта у непосредној близини границе са БиХ.

Управо ће то, потврдио је за “Глас” предсједавајући Експертског тима Емир Диздаревић, бити тема данашњег састанка у Новом Граду.

- Морамо, што је више могуће, пратити радове које раде и у Хрватској. Фокус је да сада разговарамо и договоримо се о стварима које ћемо радити с ове стране Уне, односно ко је за шта одговоран и надлежан. Биће ријечи и о финансирају активности. На примјер Геолошки завод Зворник не може ништа да ради без одобрења из ресорног министарства у Влади Српске - истакао је Диздаревић, који је раније појаснио да ће настојати да добију што боље геолошке карте и карактеристике тла да би утврдили степен опасности по становништво с ове стране границе.

Хрватска је власник половине НЕ “Кршко” која се налази у Словенији и мора да у догледно вријеме преузме своју половину отпада, због чега озбиљно припремају терен за складиштење и одлагање отпада на мјесту некадашње касарне “Черкезовац” на Трговској гори, на територији општине Двор с друге стране ријеке Уне.

У БиХ, осим Експертског тима, функционише и Правни тим, који је недавно завршио стратегију у којој су побројане све опције које су на располагању домаћим властима, укључујући и тужбе пред међународним судовима. Уз то, недавно је прихваћен и приједлог за додатна три сета истраживања који ће бити усмјерени ка социјалним, економским и безбједносним аспектима које носи случај “Трговска гора”.

Став свих страна у БиХ је то да је та локација недопустива, јер је у сливу Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би БиХ одлагањем отпада осјетила око 70 одсто потенцијалног негативног отицаја. Уз све то је упозоравано да је тај дио веома трусно подручје.

Нуклеарно гориво

Из хрватског Фонда за финансирање разградње ове нуклеарне електране су поручили да ће у Центру за збрињавање радиоактивног отпада на локацији “Черкезовац” збрињавати ниско и средње радиоактивни отпад из Нуклеарне електране “Кршко” те институционални отпад из Хрватске, али не и нуклеарно гориво. Тврде да ће нуклеарно гориво из НЕ дугорочно бити складиштено у сувом складишту на локацији електране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана