У мету: Две сламке спаса за српски фудбал

Глас Српске 13.11.2007 00:00

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

НЕКЕ сламке за које би се српски фудбал још могао ухватити постоје, али два репрезентанта на европској позорници - државни тим у квалификацијама за Првенство Европе и Црвена звезда у мечевима Лиге Купа УЕФA - не стоје весело у конкуренцији у којој су и у којој је могао да се постигне пристојан успех. A пристојан успех био би пласман обе поменуте екипе у друштво које се бави европским фудбалом. Репрезентација планира обе победе у предстојећим сусретима. Оствариће их, вероватно. И Боже дај да их оствари. Казахстан и Пољска нису репрезентације за потцењивање, бар ми немамо право било кога да потцењујемо. Aли, када би се и те две победе догодиле, наши "бели орлови" (а не само "орлови", како их погрешно зову, јер име "орлови" заузето је у Тирани) морају у својим калкулацијама да гледају у боб. Остаје им да Белгијанци успеју у Пољској, па да онда ми... и тако даље, те комбинаторике нам је већ пуна глава. Негде су се нити које држи селектор Хавијер Клементе са једне и руководство ФС Србије са друге стране - умрсиле. Зашто смо тек тако изгубили толико бодова? Како је смела бити лансирана теза да боље играче од ових немамо? Испада, све је било перфектно, на свим пунктовима и у свим фотељама, а од ових играча, како гласи ружна теза - боље немамо! Некоректно, у најмању руку. Бољи играчи нам за успех у квалификацијама нису били потребни. Друго је питање како су ти играчи вођени и на терену и изван терена. Е, због тог вођења се одговара. У Србији, ко зна? Прекасно би сада било тражити кривце, јер Србима је важно да пронађу кривца па мисле да им је онда лакше. Наравно, о времену изгубљеном око тога нико не размишља. A време лети... Када се заврши утакмица са Казахстаном на терену стадиона Партизана који није ништа бољи од терена на стадиону Црвене звезде, што је посебна брука, и уколико Пољаци одагнају бриге победом над Белгијанцима (њих би неки наши гласноговорнички оптимисти без покрића хтели сада да побратиме), зна се како ће бити овде: Клементе до 2012. или Клементе најдаље до четвртка - развиће се, зацело, таква дилема којом ће одговорни наложити фудбалском народу да се слаже или не слаже око Клементеа, док воз нашег неуспеха не одмакне. Другом репрезентанту српског фудбала, Црвеној звезди, мало је било овдашње бруке па је отишла у Солун да стотине хиљада својих присталица баци у очај. Нула према три против једног слабашног Aриса! Зар тако? Како Црвена звезда сме да доспе до ништавила, како се данашња Црвена звезда (част њеним играчима) не боји тих стотина и стотина хиљада присталица? За Звезду сламка спаса још постоји. Треба победити Болтон у Београду и Брагу у гостима. Колико је то немогуће или могуће, зависиће од резултата нужног стреса који је задесио "црвено-беле" док још постоји шанса да се спасе што се спасти може. Тренер Косановић је замењен младим стручњаком Јанковићем, чији је старт у мечу са Смедеревом био врло успешан. Да ли је то почетак новог курса новог тренера и истих играча који су тражили већ одавно да управо он буде тренер - показаће већ блиска будућност. На крају, како ће реаговати УЕФA на зло које су разуларени грчки навијачи нанели, и то ножевима и ланцима, гостујућима из Србије. Грци заслужују елиминацију из такмичења, а њихови званичници дугују објашњење да Грци не мрзе Србе као што се десило у солунском случају. Партизан је, рецимо, због неупоредиво безазленијег случаја у Мостару драстично кажњен, што много говори о понашању УЕФA према Србима, а уколико се насиље опасно по живот у Солуну не санкционише, мање ћемо веровати, или уопште нећемо веровати, да су теразије правде у рукама Мишела Платинија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.