Тегелтија: БиХ носи превелик терет мигрантске кризе

Тегелтија је нагласио да мигрантска криза није проблем једне земље, нити западног Балкана, него је глобални проблем.

- Много мање тих људи је покрену рат, а много више су покренуле неке друге политике. За БиХ је било лоше што је на почетку мигрантске кризе постојало подијељено мишљење о том проблему. Са једне стране биле су приче како је проблем мигрантске кризе искључиво хуманитарно питање, те да ће бити ријешено само по себи, да ће ти људи пропутовати кроз БиХ као туристи, а са друге је био доста концизан став, који је долазио из Републике Српске да миграције са собом носе безбједносни проблем и сада напокон, преовладава то мишњење - истакао је Тегелтија.

Да је за тај проблем рјешење постављање војске на границе, додао је Тегелтија, онда би то одмах на почетку ријешила Грчка, затим Србија или Сјеверна Македонија.

- Контролом на границама која би требало да се појача и да више ради Гранична полиција, процес доласка миграната ће се само успорити, никако зауставити, јер неко други организује и покреће те људе - оцијенио је Тегелтија за сарајевски портал "Вијести".

Према његовим ријечима, за мигранте који овдје дођу потребно је да им се обезбиједи прикладан смјештај, адекватан третман уколико долазе из ратних подручја, а оне који су економске избјеглице, потребно је у сарадњи са њиховим земљама вратити одакле су дошли.

Говорећи о иницијати "мини Шенген", предсједавајући Савјета министара је истакао да му је жао што се став о томе у БиХ мијења након састанка у Вашингтону.

- Овим регионалним споразумом се жели омогућити несметан промет роба и услуга и кретање људи и капитала. То је оно што је у овом тренутку потребно западном Балкану и нама који живимо на овим просторима, а то је да међусобну размјену и сарадњу подигнемо на већи ниво - истакао је Тегелтија.

Он је напоменуо да је Предсједништво БиХ тражило од Савјета министара да изађе са својим виђењем да ли та иницијатива доприноси развоју БиХ.

- Наше је становиште да је ово добра прилика да БиХ буде дио нове регионалне приче. Ми ћемо у наредне двије седмице за Предсједништво БиХ припремити своје виђење како то изгледа и надам се да ће тај орган који је задужен за вођење спољне политике дати сагласност и да ће БиХ приступити регионалном споразуму који се зове "мини Шенген". Надам се да ћемо ми прије краја октобра донијети одлуку о приступању овој регионалној сарадњи - истакао је Тегелтија.

Говорећи о доношењу одлука у Савјету министара, он је рекао да Савјет министара као тијело мора да буде мјесто договора, мјесто у којем морају да буду усаглашени текстови закона, да ради послове из своје надлежности, те да се неће бавити прегласавањем.

- Сасвим је погрешна садашња ситуација у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, гдје постоји велики број закона који се усвајају апсолутно мимо воље једног народа, једног ентитета и онда ти закони не добију подршку у Дому народа - указао је Тегелтија.

Он је додао да је Савјет министара у овом сазиву одржао до сада доста сједница, напомињући да се успјех нечијег рада не мјери по томе, већ по рјешавању важних ствари.

- Нажалост, у БиХ увијек постоје људи који би да раде туђе послове, као и они који су жељели да од Савјета министара направе оно што није и дају надлежности које му не припадају, а са друге стране, да му одузму надлежности које му припадају по Уставу. Све што је Савјет министара требало да уради, урадио је -  закључио је предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.

Из буџета заједничких институција 15 милиона КМ за здравствени сектор

Зоран Тегелтија најавио је да ће сљедеће седмице бити стављено на располагање 42 милиона КМ помоћи која је обезбијеђена из буџета заједничких институција, од чега је 15 милиона КМ намијењено здравственом сектору у БиХ.

Тегелтија је појасно да су ово изворни приходи заједничких институција обезбијеђени уштедом и прерасподјелом средстава.

- Од те укупне суме 15 милиона КМ је намијењено здравственом сектору у БиХ и то ће бити стављено на располагање сљедеће седмице, а остали дио ћемо подијелити институцијама културе, спорта и привредним субјектима - нагласио је Тегелтија, додавши да је то једна од директних интервенција у борби против "ковида – 19".

Поред ове интервенције, Тегелтија је за сарајевски портал "Вијести" указао на још три кључне ствари које је Савјет министара урадио од почетка пандемије, међу којима је и мјера ограниченог уласка страних држављана у БиХ с циљем сузбијања ширења вируса корона и давања простора здравственим радницима да не би дошло до оптерећења здравствених установа.

- Друга кључна ствар је економског карактера а то је правовремено реаговање у смислу обезбјеђивање коридора за снабдјевање тржишта у БиХ робом. Ту је урађен веома добар посао, јер смо омогућили привреди да и у тим тешким околностима увози и извози и трећа ствар су преговори са међународним финансијским организацијама који су успјешно окончани а односе се на инвестиције подршке БиХ у борби против пандемије - појаснио је Тегелтија.

Он је нагласио да су трошкови у протеклом периоду били огромни с обзиром на непланирана улагања у здравствени сектор и помоћ привреди, што је непланирана ставка у владама ентитета.

- То су непредвидиви трошкови и требало је обезбиједити додатна средства да би све то могли покрити. С тога смо обезбиједили аранжман са ММФ око 333 милиона долара која су дошла у БиХ, 250 милиона евра макрофоинснансијске помоћи од Европске комисије и 36 милиона евра помоћи здравственом сектору од Свјетске банке - подсјетио је Тегелтија.

Међутим, каже он, то је први пакет помоћи и сада је потребно обезбиједити континуитет, јер предстоји период када је веома извјесно да ће доћи до судара вируса корона и сезонског грипа због чега ће бити потребна додатна средства за здравствени сектор.

Говорећи о раду Савјета министара у протеклих девет мјесеци, предсједавајући Тегелтија је рекао да приликом оцјене о раду увијек треба размишљати у каквим условима се ради.

- У децембру када сам писао експозе говорили смо о високим стопама раста, инвестицијама, повећања броја запослених да би само два мјесеца касније почели да се боримо са пандемијом и та борба још траје. Да ми је неко рекао да ће једна од најважнијих одлука којом би требало да се бавим бити затварање граница никада не бих вјеровао. Све се промијенило у кратком временском периоду, а при том је дошло и до одређених политичких турбуленција у БиХ које су се директно одразиле на рад Савјета министара - рекао је Тегелтија.

Он је додао да су борба са вирусом корона и ризик који она носи по привреду натјерали Савјет министара, као и владе Републике Српске и ФБиХ да промијене своје циљеве за ову годину и да заједно са здравственим радницима у фокусу рада буде заштита здравља грађана и помоћ реалном сектору.

Резимирајући рад Савјета минисатра у протеклом периоду, Тегелтија је рекао да је урађено све оно што је требало за здравство у БиХ и да су у сагласности са њима повукли кључне потезе, те да је БиХ добро одреаговала на пандемију и да се успјело обезбиједити несметано функционисање институција у овом тешком времену.

Он је констатовао да сада предстоји многи тежи период, а то је опоравак економије и санирање посљедица ковида.

- У сарадњи са ентитетским владама припремамо нови инвестициони циклус који ћемо представити наредних дана, а који ће обухватити све припремљене пројекте у БиХ. Република Српска и ФБиХ су носиоци тих пројеката, а заједно ћемо обезбиједити средства како би почела њихова реализација. Упутили смо према Еврпској комисији, на њихов захтјев, 10 пројеката који су нама приоритет за финансирање, а од тих десет један је заједнички влада Српске и ФБиХ, четири из Републике Српске и пет из ФБиХ - прецизирао је Тегелтија.

Он је изразио наду да ће до краја године БиХ имати комплетан инвестициони план за наредну годину и да ће за то добити значајну подршку на самиту у Софији крајем новембра када ће Европска комисија представити такозвани економски и инвестициони програм за Западни Балкан.

- Вјерујем да ћемо усвојити комплетан акциони план за реализацију агенде ЕУ два и да полако почнемо да излазимо из борбе за животе у борбу за економију - нагласио је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара указао је да су у овом тренутку због појаве вируса корана најугроженији људи који се баве туризмом, јер је због пандемије, онемогућен долазак туриста.

- Из једне земље смо имали око 100.000 туриста на годишњем нивоу, а ове године ће бити добро уколико их буде и 1.000. Хотелијери су у најтежој ситуацији, затим туристичке организације, а ти проблеми се преносе и на само угоститељство. Затим и аеродроми, који су напокон били стабилизовали пословање, увећао се број путника на наша три, од четири аеродрома у БиХ. Они су били у могућности да даље инвестирају и улажу, а сада су суочени са проблем и исплате плате запосленима и ми њима морамо помоћи - истакао је Тегелтија.

Додао је да је неопходна и помоћ људима који се баве јавним превозом, јер они трпе огромне губитке и тим гранама је и даље неоподна директна финансијска помоћ.

- Уколико се процес опоравка буде кретао и напокон добијемо вакцину, отвориће се путовање и многе ствари ће изгледати боље. Како буде бржи процес тих отварања, потреба државе за улагање у те секторе ће бити мања, а уколико то потраје држава једноставно мора одржати те секторе - појаснио је Тегелтија.

На питање колико је могуће да БиХ буде међу првим земљама у којима ће бити омогућено вакцинисање против вируса корона, Тегелтија је истакао да је БиХ спремна да обезбиједи банкарску гаранцију за вакцину, иако она још није ни произведена.

- БиХ ће урадити све што буде потребно да вакцина буде доступна грађаниме ове земље, као и свим другим грађанима широм свијета, без обзира колико ће то на крају коштати финансијски јер се за то мора обезбиједити новац, па макар и приоритете другачије послагали - појаснио је Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.