Рибић свједочио о томе како је морао да затрпава тијела убијених Срба

Овај бивши припадник Војске Републике Српске рекао је у Суду БиХ да је са још тројицом заробљеника у Босанском Петровцу пронашао тијела 11 српских цивила и војника.

Рибић је изјавио да су први леш пронашли у једној кући код болнице, а остале по двориштима.

"Наше је било да их умотамо у ћебе, након чега су лешеви утоварани кашиком која је била на камиону. Лешеви су одвезени у насеље Бишћани, на путу Кључ- Бихаћ, гдје је код мотела била ископана гробница. Ту су истоварени, а ми смо их морали лопатама затрпати", испричао је свједок.

Рибић је навео да је након неколико дана са још пет-шест заробљеника у Крњеушима закопао осам мртвих млађих мушкараца у униформи Војске Републике Српске.

"Тијела су била прикупљена на два-три мјеста, а закопали смо их заједно у једну гробницу изнад пута који води од Вртаче према Крњеуши", рекао је свједок.

На почетку свједочења, Рибић је испричао да су га са извјесним Зорићем и једном женом са двоје малољетне дјеце 14. септембра 1995. године заробили муслимански војници.

"Тог дана сам кренуо из Петровца и на путу срео Зорића и жену са дјецом којима се покварио аутомобил. Хтио сам помоћи, кад се зачула пуцњава. Кренули смо кроз шуму и угледали неку војску. Мислио сам да је наша, али то су били муслимански војници који су нас зауставили, претресли и вратилу у Петровац. Предали су нас униформисаним лицима пред зградом СУП-а гдје су нас пописали и одвели у станицу. Ту сам провео 135 дана", рекао је Рибић.

Свједок Тужилаштва Радојка Ковачевић изјавила је да до данас не зна шта се десило са њеним свекром Николом који је након 14. септембра 1995. остао у селу Крњеуша, у којем су до тада живјели.

"Тог 14. септембра 1995. године скоро сви су напустили село због напада муслиманске војске. Супруг и ја смо кренули трактором према Босанском Новом и Кључу, а свекар је остао. Од тада немамо никакав траг о њему. Тражили смо га преко Црвеног крста, ишли на препознавање и ништа", изјавила је Ковачевићева.

Она је рекла да су неки мјештани и раније напустили село јер се српска војска повукла након пада линије у близини Бихаћа, након чега је муслиманска војска често бомбардовала ово подручје.

У том периоду, каже, њен син је као припадник Војске Републике Српске био у Бањалуци.

Она је потврдила да је послије четири и по године, по повратку у село у којем и данас живи, затекла порушену кућу, штале и помоћне објекте.

Оптужница против Дудаковића и осталих подигнута је за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин над цивилима на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Осим Дудаковића, оптужени су Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић звани Шиљо, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Кожењић звани Ејко и Шеширџија, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.

Против 17. оптуженог Алета Хоџића предмет је раздвојен, након што је Суд БиХ добио налаз тимског вјештачења и он ће бити посебно довршен када се за то стекну услови.

Оптужница их терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила, углавном старијег животног доба, као и војника који су се предали или били заробљени и тако онеспособљени за борбу.

Тијела једног броја жртава пронађена су након рата и ексхумирана из више појединачних и масовних гробница, а за некима од убијених још се трага.

Дио оптужнице за Дудаковића односи се на ратне злочине над Бошњацима, припадницима и присталицама Народне одбране Аутономне Покрајине Западна Босна за вријеме сукоба у Цазинској крајини, на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Наставак суђења заказан је за 3. фебруар. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.