НАТО “заборавио” на војну имовину?

nezavisne.com
НАТО “заборавио” на војну имовину?
НАТО “заборавио” на војну имовину?

Бањалука - Када је на самиту НАТО-а у Талину 2010. године БиХ одобрен Акциони план за чланство, први Национални годишњи програм у склопу МАП-а није одобрен под образложењем да БиХ прво мора регистровати 63 војне локације на ниво БиХ под окриље Министарства одбране БиХ.

Иако ни данас те војне локације нису пренесене на бх. ниво, АНП је ипак одобрен крајем прошле године. Међутим, данас у РС више нису спремни да прихвате пут БиХ у чланство у НАТО, због чега је дошло до политичке кризе између представника ФБиХ и РС и неименовања мандатара за састав новог Савјета министара.

Подсјећања ради, до данас су регистроване само локације које се налазе на територији ФБиХ, док ниједна није регистрована на подручју РС. Што се тиче РС, постоји одлука Уставног суда БиХ да војну локацију у Хан Пијеску треба регистровати на ниво БиХ, али даље од тога се није помакло.

Најближе питању рјешавања државне и војне имовине лидери тадашње владајуће шесторке били су у марту 2012. године у Бањалуци. Тада су Милорад Додик, лидер СНСД-а, Младен Босић, предсједник СДС-а, Сулејман Тихић, предсједник СДА, Златко Лагумџија, предсједник СДП-а, Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ, и Божо Љубић, предсједник ХДЗ-а 1990, објавили јавности да су усагласили принципе подјеле државне и војне имовине, те су истакли да су уочи самита НАТО-а у Чикагу обавили свој дио посла када је у питању преостали услов за активирање МАП-а. Међутим, договор се веома брзо распао јер су се појавила различита тумачења о томе треба ли државну и војну имовину ријешити у истом пакету или одвојено, као и то каква је судбина неперспективне војне и државне имовине.

Денис Хаџовић, директор Центра за безбједносне студије из Сарајева, подсјећа да је услов војне имовине постављен као мањи тест којим је БиХ требало да демонстрира способност постизања унутрашњег договора.

“Кад се након девет година показало да је тај 'мали тест' постао велики проблем, одлучено је да се АНП активира и да се онда вјероватно питање војне имовине рјешава у неком наредном периоду као паралелни процес”, каже Хаџовић.

Подсјећа да је сада НАТО примијенио исти модел који је ЕУ примијенила стављањем по страни имплементације одлуке “Сејдић и Финци” у корист Реформске агенде, с циљем да се процес покрене са мртве тачке, а да се онда ови проблеми рјешавају у ходу.

“Али, слажем се да је 2010. године пропуштена велика прилика јер је тада постојала каква-таква политичка воља на свим странама да се иде ка НАТО-у. Сада мислим да ће ово питање чекати договор Београда и Приштине. Мислим да ће се тек након тога они поново озбиљније почети бавити БиХ. Да ли је и НАТО стављањем овог захтјева о војној имовини можда показао да не жели БиХ у оваквом капацитету, питање је на које ћемо можда једног дана добити одговор”, нагласио је Хаџовић.

Срећко Латал, бивши аналитичар Међународне кризне групе за БиХ, такође сматра да је постављање војне имовине као услова био начин да се тестира спремност БиХ да иде ка чланству.

“Оно што је важно рећи је да је БиХ и тада и сада веома далеко и од НАТО-а и од ЕУ. И МАП и АНП су само 'шопинг-листе' реформи исто као и мишљење које је ЕУ сада дала о спремности БиХ. БиХ је дошла до фазе гдје су нам и ЕУ и НАТО јасно ставили до знања шта ми треба да урадимо да бисмо кренули даље. Ово до сада задњих година сви смо се некако играли. Било је ту и глупости и свега и свачега”, каже Латал.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана