На мигранте за седам мјесеци потрошено 30 милиона КМ

Ведрана Кулага Симић
На мигранте за седам мјесеци потрошено 30 милиона КМ

САРАЈЕВО - Међународне организације годинама шаљу новац и помажу БиХ како би ублажила посљедице мигрантске кризе, а само од јануара до краја јула ове године искеширано је више од 30 милиона марака за те намјене.

 

Упућени у тематику истичу да званични подаци потврђују да се у БиХ у протекле четири године слило око 140 милиона КМ с циљем бољег управљања кризом и да, уз захвалност, сумњу сваки пут изнова буди то што БиХ нема контролу над тим трошковима и да тек изузетно мали проценат иде преко домаћих рачуна. 

Посљедњи преглед података о утрошку финансијских средстава из пројекта у сврху ублажавања ефеката мигрантске кризе је наведен у информацији о стању у области миграција коју је разматрао и усвојио Савјет министара на сједници прошле седмице.

Податке је доставила Међународна организација за миграције (ИОМ), која са Фондом Уједињених нација за дјецу (УНИЦЕФ), Канцеларијом високог повјереника Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР), те Популацијским фондом УН реализује тај пројекат.

Анализа показује да је од јануара до краја јула утрошено 15,63 милиона евра, од чега само у јулу више од 2,2 милиона евра. Највећи дио новца, готово половина, отишао је за покривање текућих издатака привремених прихватних центара, док је значајан износ дат и за набавку и припрему оброка на тим адресама.

Остатак је утрошен за пружање подршке Министарству безбједности БиХ, Служби за послове са странцима и Граничној полицији БиХ, те МУП-у Унско-санског кантона у управљању миграцијама, као и за трошкове осигурања и набавку непрехрамбених артикала. 

О овој теми одређена полемика је недавно вођена на сједници Дома народа Парламента БиХ. Делегат из реда српског народа Душанка Мајкић, која је и тражила одговоре од надлежних, истакла је за “Глас Српске” да је тада чула да је на рачун домаћих институција стигло тек око четири милиона.

- О другом дијелу новца, који иде преко ИОМ-а, само се каже да је потрошен у те намјене. Они су донијели одлуку да не дају средства институцијама, већ да се они тиме баве. Треба бити захвалан на помоћи, али на тај начин се не може јасно планирати како рјешавати мигрантску кризу - рекла је она.

БиХ се од краја 2017. године суочава са повећаним незаконитим уласком миграната на своју територију. Од тада, забиљежени прилив миграната представља изазов за све нивое власти, а све процјене показују да ће БиХ, с обзиром на свој географски положај, бити и даље прихватна рута за оне који желе у ЕУ, тако да ће управљање миграцијама представљати изазов и у будућности. Један од великих проблема представља то што највећи број миграната не посједује документе, те их Служба за послове са странцима региструје и у великом проценту изда потврду о намјери подношења захтјева за азил на основу изјављеног идентитета. То, међутим, отежава могућност повратка незаконитих миграната, као и особа којима је одбијен захтјев за азил, а што може представљати и безбједносни ризик.

Злоупотребе

Евидентна је, како је наглашено у информацији, злоупотреба система азила у смислу исказивања намјере за азил с циљем да се незаконит улазак легализује у законит боравак на територији БиХ у периоду од 14 дана. Само у јулу пријављен је 2.361 незаконити мигрант, што је за 52 одсто више у односу на јун, а држављани Бангладеша су најбројнији међу незаконитим мигрантима пријављеним Служби за послове са странцима. Од 2.307 особа које су исказале намјеру за подношење захтјева за азил у јулу, само њих десет или 0,4 одсто је и поднијело захтјев, а међу њима је највише држављана Марока. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана