Много разговора између Русије и Запада, закључак само један: “Нема попуштања”

Ево шта о неуспјелим сусретима мисле стручњаци са Запада, из Русије и из Украјине.

Била је ово у сваком случају историјска недеља. Јер, између Москве и Запада никада није било толико различитих састанака, у различитим форматима, за тако кратко вријеме.

Конференцијом ОЕБС-а овог четвртка у Бечу завршена је прва преговарачка рунда између Русије и Запада.

Од почетка недеље су трајали разговори са САД и НАТО у Бриселу и Женеви, које је крајем 2021. изненађујуће иницирала Москва. 

Разговарало се о безбједносној политици у Европи а прије свега о чланству у НАТО постсовјетских република Украјине и Грузије.

НАТО је тим двема бившим совјетским републикама 2008. обећао чланство, али је датум пријема остао отворен. Русија хоће то да спријечи и пријети “војно-техничким мерама” како је то формулисао предсједник Владимир Путин.

Закључак: Нема приближавања. А то значи да нема ни попуштања у сукобу око Украјине, на чијим границама Русија од касне јесени гомила трупе.

САД и НАТО су одбацили захтијев Москве на право вета када се ради о пријему нових земаља чланица у Западну војну алијансу. Потрајаће још неколико дана док Вашингтон и формално не запише своја разматрања и пошаље их Москви.

Даљи разговори нису у плану.

Москва је више пута најављивала како не стреми дугим дискусијама већ брзом решењу. Но, није дала крајњи рок.

Притисак упркос разговорима

Русија такође реторички ескалира: топ дипломате тренутну ситуацију пореде са “кубанском кризом”.

На почетку преговора, Москва је најавила нову војну вежбу на украјинској граници. И САД пријете.

Још за време преговора у Бриселу у САД је представљен нацрт закона, који у случају ескалације у Украјини по први пут предвиђа личне санкције против предсједника Путина.

Оштри језик руске дипломатије

Још пре почетка разговора руске дипломате су упућивале оштре и грубе примједбе на адресе њихових саговорника. Тако је Сергеј Рјабков, шеф руске делегације у Женеви, у једном интервјуу препоручио НАТО-у да “покупи своје ствари и повуче се на позиције из 1997.”

Те 1997. је некадашњим чланицама Варшавског пакта Пољској, Чешкој и Мађарској први пут понуђено чланство у НАТО, а касније и другим европским земљама.

Москва захтијева да се трупе и оружани системи НАТО, који су тамо након тога стационирани, повуку из тих земаља.

Касније се из руских преговарачких кругова чуло да су своју позицију са Вашингтоном “прежвакали” и да су се жалили на америчку “ограничност”.

Говори ли тако онај ко жели да убиједи свог саговорника? Да ли је то био знак да Москва не верује у успијех преговора?

“Ултиматум који је Русија поставила САД и Западу од почетка је био осуђен на пропаст”, казао је некадашњи заменик руског министра спољних послова Георгиј Кунадзе у разговору за Дојче Веле.

Груба реторика Москве је, каже, првенствено усмјерена домаћој публици.

Оштре ријечи не значе да ће се ускоро запуцати, каже Кунадзе.

Слично на то гледа и бивши њемачки амбасадор у Москви, Ридигер фон Фрич.

“Оно што у овом тренутку доживљавамо јесте жесток језик једног веома агресивног наступа. Русија покушава да максималним притиском једнострано промијени заједнички договорени европски мировни поредак и његова правила и то на рачун треће стране.”

Не може се у потпуности искључити нова ескалација, с обзиром на “огромна очекивања на унутрашњо-политичком фронту” у Русији, што би већ морало да “изазове забринутост”, рекао је овај дипломата за Дојче Веле.

Руско руководство ће морати добро да размисли како ће се извући из ове ситуације.

Фон Фрич такође не вјерује да након јаких речи мора да слиједи војни конфликт:

“На то не треба тако гледати. То је дио цијеле представе”.

Какве сигнале шаље Москва?

Александар Грушко, који је предводио руску делегацију на преговорима са НАТО, деескалацију види само ако се испуне одређени услови. Поменуо је потпуно спровођење договора из Минска, прекид испоруке оружја и обуке украјинске војске. Према посматрачима из Кијева, не треба очекивати да ће Украјина и Запад на то пристати.

Јенс Столтенберг и Александер Грушко

Како би ситуација могла даље да развија, скицирао је Кремљу блиски експерт за спољну политику Фјодор Лукјанов у владиним новинама „Руска газета”. Његова процјена делује песимистички.

Лукјанов описује разлике као „наизглед непремостиве”. 

Према Лукјанову, јаз између перцепције Русије и Запада је толики да је „нова веома опасна ескалација потребна или да би до ње могло доћи”, како би се обе стране „присилиле” на нове формате договора. 

Шта би тачно могло да се догоди, још увек је нејасно.

Кијев хоће више оружја од Запада

Но, ситуацију другачије оцјењују експерти у Украјини. Након фактички пропалих разговора између Русије и Запада они рачунају са новом ескалацијом.

„Моја прогноза је да ће наредни корак Русије бити ескалација”, казао је експерт за спољну политику Јевхен Махда за Дојче Веле, преноси Б92.

Украјина на то треба да буде „спремна”. Бивши украјински министар спољних послова Володимир Охриско од Запада захтева даље испоруке оружја.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.