Локалне коалиције на граници могућег

Дарко Момић
Локалне коалиције на граници могућег

Споразум градоначелника Бијељине Миће Мићића и лидера СНСД-а Милорада Додика, према којем је Мићић на октобарским локалним изборима требало да буде заједнички кандидат за градоначелника највећег града у Семберији, на површину је поново избацио и питање непринципијелних и неприродних коалиција у бројним локалним заједницама у Српској.

Представници партија које су најљући политички противници на републичком нивоу не либе се да у својим локалним заједницама “у интересу грађана” формирају скупштинске већине на граници могућег, које су због сукоба највиших партијских функционера потпуно незамисливе, прије свега на републичком, али и на нивоу заједничких институција БиХ.

Према истраживању “Гласа Српске”, у више од трећине општина и градова у Српској начелнике из СНСД-а или из неке од партија које су њихови дугогодишњи партнери на републичком нивоу подржавају одборници СДС-а и много чешће ПДП-а.

Нису малобројне ни локалне заједнице у којима начелнике из СДС-а или ПДП-а подржавају одборници неке од владајућих странака са републичког нивоа, при чему је интересантно да одборници СНСД-а не пружају подршку ниједном начелнику из СДС-а и ПДП-а, док су, опет, у појединим општинама којима руководе начелници из СНСД-а у опозицији странке које више од деценију са СНСД-ом чине републичку власт. Те непринципијелне коалиције не може да развргне никаква директива са врха, јер локални страначки лидери својим шефовима увијек продају причу да је коалиција у интересу њихове странке.

 

Турбуленције у Приједору

Када је ријеч о сарадњи СНСД-а и СДС-а, раније је та сарадња била много интензивнија, а прву коалицију направили су још 2008. године у Котор Варошу, касније и у Фочи, Костајници и Сребреници, а у још неколико општина на снази је била тиха сарадња у којој начелници, без обзира на то из које су странке, нису били на мети одборника из супротног табора.

Двије године касније, као што је познато, двије најјаче српске странке наступиле су заједно и на нивоу БиХ, али послије свега нешто више од годину дана та сарадња је прекинута. Од тада односи те двије странке иду силазном путањом, па се сарадња свела само на Сребреницу, да би у посљедњих неколико мјесеци одборници ове двије странке у Приједору почели заједно да раде на промјени власти у дугогодишњем бастиону ДНС-а.

Група од 17 одборника у приједорској скупштини упутила је захтјев да 11. марта буде одржана посебна сједница на којој се треба расправљати о смјени предсједника парламента Ајдина Мешића из СДА. Ту иницијативу потписало је осам одборника СНСД-а, пет самосталних одборника, од којих су четворица бивши одборници ДНС-а, затим два одборника ПДП-а, један одборник ДФ-а и један од пет одборника СДС-а. На другој страни је шест одборника ДНС-а, четири од пет одборника СДС-а, који дјелују супротно ставовима шефа приједорског СДС-а Милана Тубина, те три одборника СДА и један одборник СДП-а БиХ.

Много плодоноснија и дубља је сарадња опозиционог ПДП-а са СНСД-ом, јер одборници странке Бранислава Бореновића са љутим противницима на нивоу Републике Српске и БиХ заједно чине власт у Брчком, Теслићу, Челинцу, Прњавору, Рогатици, Приједору, Љубињу и Костајници, а у неким општинама, попут Модриче, нису званично дио локалне власти, али ни најстарији Модричани не памте када су одборници ПДП-а били против неке значајне одлуке дугогодишњег начелника из СНСД-а Младена Крекића.

Прави политички сатараш и ситуација “на рубу знаности” влада у Скупштини општине Костајница, гдје је начелник Драго Бундало послије избора 2016. године окупио већину коју су, поред одборника из његовог СДС-а, чинили СНСД, Социјалистичка партија, Уједињена Српска и СДА, док су у опозицији остали ПДП, ДНС и НДП.

Крајем новембра формирана је нова скупштинска већина без СДС-а, а коју чине СНСД, ПДП, ДНС, НДП, УС, СП и СДА, али посљедња сједница Скупштине општине показала је да је и та коалиција на климавим ногама и да је ријеч о интересној коалицији и предизборном престројавању на почетку изборне године. 

С друге стране, највећу непринципијелност у редовима републичке коалиције показао је ДНС, који је упоредо са учешћем у власти на нивоу Српске дијелио колач власти у бројним локалним заједницама којима руководе начелници из СДС-а и ПДП-а, попут Бијељине, Добоја, Котор Вароша, Лопара и низа мањих општина у којима су често знали бити језичак на ваги.

Најбољи доказ је управо ситуација у Добоју, гдје потпуни распад СДС-а након општих избора 2018. године и прелазак свих одборника, осим једног, у редове СНСД-а, чије руковођење је преузео дугогодишњи градоначелник и шеф добојског СДС-а, није поколебало ДНС. Они су остали дио власти у Добоју, само сада под скутима СНСД-а, док је, с друге стране, принципијелност показао добојски одбор Социјалистичке партије, који је тренутно једина опозиција у Добоју, али како тврде, не СНСД-у с којим дијеле власт на републичком нивоу, већ онима које су годинама критиковали због пропуста на локалном нивоу, а који су у међувремену промијенили длаку.

Социолог и професор Универзитета у Источном Сарајеву Драго Вуковић ту феноменологију и немогуће коалиције на локалном нивоу објашњава ријечима да је политика данас у међустању, негдје између озбиљне дјелатности и уских страначких интереса.

- Политика је одвојена од грађана, а оптерећена негативном селекцијом, криминалом и корупцијом. Она данас више личи на неку врсту секте у коју је тешко ући, а још теже изаћи. Политика која не почива на бризи о грађанима, него производи конфликте и страхове, још увијек као таква има изненађујућу подршку - каже Вуковић.

У таквом политичком амбијенту, наставља он, ипак се дешавају неки догађаји који би могли означити нешто ново у политици, а то је сучељавање ускостраначког и општег интереса.

- Први такав случај је понашање Гордане Чомић, посланика Демократске странке у Скупштини Србије, која је упркос ставовима њене партије дошла на сједницу парламента како би подржала закон који је некада предлагала. Други случај, много важнији за ове просторе, јесте идеја Миће Мићића да у борби за још један мандат градоначелника Бијељине затражи широку подршку важних политичких странака, укључујући понајприје СНСД, образлажући то важним развојним пројектима које не може реализовати сам, без подршке републичких и државних институција - каже Вуковић. 

 

Лидери на испиту

Према његовим ријечима, сада су у том случају на испиту политички лидери који или то треба да разумију или да политичке принципе о (не)сарадњи издигну као приоритет.

- Лидер СДС-а Мирко Шаровић не дозвољава никакву сарадњу са СНСД-ом, без обзира на разлоге о којима је ријеч. Политички посматрано то се може разумјети, али колико то може наштетити СДС-у, Мићићу, а прије свега грађанима Бијељине? Да ли би овај случај као примјер “непринципијелних” коалиција могао значити нови искорак у политици или би с друге стране одустајање од таквог приступа могло да значи стварање лажне слике о моћи СДС-а, који може сам да побиједи у Бијељини? А шта ако се деси нешто сасвим супротно? - пита се Вуковић.

Са друге стране, истиче он, случај “Мићић” наговјештава да је могуће негдје бити, а негдје не бити у коалицији, а да то прећутно или јавно одобре политички лидери.

- Та способност договарања, умјесто супротстављања и негација,  коначно би полако требало да прераста у политичке принципе који би уз моралност и одговорност, а посебно позитивну селекцију кадрова, требало да политици врате углед који је у доброј мјери изгубљен - закључује помало утопистички овај угледни социолог.

Генерални секретар ПДП-а Милко Грмуша каже да ће ПДП на предстојећим локалним изборима у свим локалним заједницама у Републици Српској понудити свој аутентичан политички програм привредне и демографске обнове за свако мјесто у Српској.

- Основне тачке тог програма биће радикално смањење локалних такси за привреднике и грађане, убрзавање административних процедура у локалним заједницама, као и модернизација општинских и градских администрација. Поред тога, представићемо и свој план отварања дигиталних читаоница у којима ће грађани моћи да бесплатно стекну основе енглеског језика и информатике, јер је инвестирање у та знања кључ напретка заједнице - каже Грмуша.

На питање како коментарише постојеће локалне коалиције и сарадњу свакога са сваким, па између осталог и коалирање одборника његове странке са СНСД-ом, с којима жестоко ломе копља на вишим нивоима власти, Грмуша каже да ће постојеће стање бити замијењено платформом о којој говори, које се сви чланови странке морају придржавати.

- Ко то не буде поштовао, неће бити дио ПДП-а - категоричан је Грмуша.

С тим у вези, наставља он, наши партнери у локалним заједницама могу бити они који ће прихватити наше основне програмске захтјеве, као и они који истински прихватају вриједности владавине права, супремације институција над политичарима и модернизације и отварања Републике Српске.

- Ово је став руководства ПДП-а и ови принципи важе и за наше сопствене локалне одборе. Коме овакви принципи не одговарају, тај неће бити наш партнер на било којем нивоу власти, нити у било којој локалној заједници. Што се тиче сарадње са СДС-ом, они су наш дугогодишњи политички партнер, са којим дијелимо најзначајније вриједности и начела. Превише поштујемо СДС да бисмо дозволили да Бијељина или било које друго мјесто постану проблем који може да нашкоди нашим стратешким политичким односима - поручује Грмуша. 

 

Челинац

Интересантна ситуација је у Челинцу, гдје ПДП годинама подржава начелника из СНСД-а, а од децембра 2018. године и формирања ДЕМОС-а у опозицији су остала два одборника ДНС-а, који је годинама био највјернији партнер СНСД-а.

С друге стране, у већини су остала три прелетача у ДЕМОС, чији кадрови су остали на функцијама у локалним предузећима, установама и општинској администрацији, а још један куриозитет везан за Челинац је понашање два одборника НДП-а који су до 2018. године били најоштрији критичари локалне власти. Након што је лидер НДП-а Драган Чавић окренуо ћурак и постао дио владајуће коалиције на нивоу РС, један од тих одборника је добио руководно радно мјесто у једној о републичких установа, чиме је отупила и његова оштрица у локалној скупштини.


Глава доље, рука горе

Синдром “прелетача” послије општих избора 2014. године и популарне афере “два папка” узео је маха до те мјере да је прелазак одборника на потпуно супротну страну и у редове дојучерашњих противника постао свакодневица.
Послије тога, политички салто лидера НДП-а Драгана Чавића, који је од најжешћег критичара власти послије општих избора 2018. године постао њен дио, принцип гласања по систему “глава доље, рука горе” зацементирао је и легитимисао као потпуно нормалан, а политичарима који се у политици позивају на морал налијепио етикету политичких наиваца и “будала”.


Котор Варош

Непринципијелна коалиција СНСД-а и СДС-а још 2008. године формирана је у Котор Варошу када је у начелничку фотељу засјео Недељко Кнежевић из СНСД-а. Та коалиција одржала се до 2014. године, када је послије процедурално неуспјелог опозива Вучановића формирана “природнија” коалиција СДС-а и ПДП-а. Та коалиција, уз подршку бошњачких и хрватских странака, и данас врши власт у Котор Варошу, а послије локалних избора 2016. године дио скупштинске већине постали су и ДНС и СП.

Шеф которварошких социјалиста Предраг Тешић послије посљедњих општих избора тражио је да и СНСД постане дио локалне власти.

- Сматрао сам да је у интересу грађана Котор Вароша да, ради боље сарадње са Владом РС и другим републичким и институцијама на нивоу БиХ, СНСД буде дио власти. Међутим, није било слуха за ту иницијативу и СП од тада у Котор Варошу дјелује као опозиција заједно са СНСД-ом - каже Тешић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана