Кристин Храфнсон, уредник “Викиликса” за “Глас Српске”: Чувајући Асанжа спасавамо истраживачко новинарство

Каже то у ексклузивном разговору за “Глас Српске” главни и одговорни уредник “Викиликса” Кристин Храфнсон и упозорава да случај Џулијана Асанжа може да има велике посљедице на слободу медија.

Министарка унутрашњих послова Велике Британије, Прити Пател одобрила је прошле седмице да Асанж, суоснивач узбуњивачког сајта “Викиликс” буде изручен Америци. Сједињене Државе траже Асанжа због објављивања повјерљивих војних докумената и дипломатских депеша, а суочава се са 18 тачака оптужнице, укључујући и ону о шпијунажи. Одобрење је услиједило након што је крајем прошле године Краљевски суд у Лондону прихватио жалбу САД на одлуку лондонског окружног судије који је почетком те године одбио изручење Асанжа.

Асанжов “Викиликс” је 2010. године објавио на стотине хиљада дипломатских докумената и досијеа који откривају ратне злочине које су америчке трупе починиле током војних операција у Авганистану и Ираку. Из САД наводе да је цурењима података прекршен закон и да су угрожени животи, док Асанж сматра да је случај политички мотивисан, са чиме се слаже и Храфнсон.

- Одмах на почетку важно је напоменути да Прити Пател није хтјела да види јасан аргумент против екстрадиције и одлучила је да да зелено свјетло за изручење Асанжа. Ово не само да је нарушавање договора о екстрадицији који постоји између САД и Британије, који забрањује екстрадицију политичких преступника (а Џулијан Асанж јесте оптужен за политички преступ, јер је све базирано на закону САД о шпијунажи), него је ово политички случај. Очигледна ствар јесте, и то сви знају, да је ово политички прогон од стране САД, које су се осјетиле понижено јер је истина о њиховим грешкама откривена. То се не догађа ради спровођења правде, већ је то једноставно рефлексија злоупотребе сирове војне моћи од стране једне војне империје која жели спроводити “свој начин” у свијету без обзира на све - истакао је Храфнсон.

Сматра да би се “то могло посматрати и као изговор да не ураде ништа на сопственим питањима нарушавања слободе медија”.

Храфнсон наглашава и да “Пател није слушала ниједну од главних међународних организација за заштиту људских права у свијету, а чији је став да би, уколико он буде изручен, то представљало добру основу за спутавање слобода широм свијета”.

Очигледна ствар јесте, и то сви знају, да је ово политички прогон од стране САД, које су се осјетиле понижено јер је истина о њиховим грешкама откривена, рекао је Храфнсон

- Више од 2.000 организација, које раде на поштивању људских права и слободе говора, осудиле су овај случај и екстрадицију. Могу навести неколико тих организација, као што су “Амнести интернешнал” и “Новинари без граница”,  а које су посвећене заштити новинара - истакао је Храфнсон.

Додао је да Пател није слушала ни гласове респектабилних политичара из свијета који су тражили да се овај случај приведе крају.

Подсјећа да су се за Асанжа заложили Жан-Лик Меланшон који је на челу љевичарске коалиције у Француској и који је рекао да ће, ако постане премијер те земље, Асанж добити држављанство Француске и да ће захтијевати да га испоруче тој земљи, потом предсједник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор који је изјавио да ће замолити америчког предсједника Џозефа Бајдена да се позабави случајем оснивача “Викиликса”, а слично је поступила и потпредсједница Аргентине, Кристина Кричнер.

- Све велике медијске организације и новине у Великој Британији су уреднички осудиле екстрадицију. “Дејли Телеграф”, “Гардијан”, као и “Дејли Мејл”. Репутација Запада и нарочито Велика Британије је уништена. Сада немају основа да критикују недостатак слободе медија у другим земљама када некога ко је објавио теме од свјетског значаја држе у затвору у Лондону дуже од три године - истакао је Храфнсон.

Асанж сада може да се жали Високом суду у Лондону, што су његови адвокати и најавили. Тај суд мора да да одобрење за наставак жалбеног процеса. На крају му остаје да се жали Врховном суду Велике Британије, али ако жалба буде одбијена, он мора да буде изручен у року од 28 дана.

- Адвокати имају рок од двије седмице да поднесу иницијалну жалбу на одлуку о изручењу и онда имају неколико седмица да финализирају документацију и поднесу све аргументе. Ово ће сада бити прилика за Џулијана и његове адвокате да презентују аргументе и то велике и јаке аргументе против екстрадиције, у судници, у Високом суду, што се раније није десило. Моћи ће се чути аргументи везани за откриће да је ЦИА планирала да убије или киднапује Џулијана Асанжа, да је шпијунирала његове састанке, да су покушали да украду правна документа и тако даље. На суђењу ће се моћи чути аргументи “Амнести интернешнела” да такозване гаранције САД, о условима Асанжовог притвора у тој земљи, апсолутно нису вриједне папира на којем су написане. Биће то представљање јасних аргумената и ако буде потребно случај ће се водити и у Европском суду за људска права - нагласио је Храфнсон.

Опасност по живот

Кристин Храфнсон напомиње да оптужница против Асанжа садржи 18 ставки.

- Од овога 17 ставки носи максималну казну од 10 година, а једна од пет година. Свеукупно он се суочава са максималном казном од 175 година затвора. Постоји опасност по његов живот и здравље и то није моја процјена, већ је то медицинска процјена која је презентована британским судовима од стране проминентних научника и љекара, што је доказ да ће му здравље бити угрожено уколико буде изручен. Тај аргумент раније није био одбијен. Сви ови докази требало би да буду апсолутно довољни као што је било довољно за ниже судове у Лондону као основа да не буде изручен то што му је живот угрожен - нагласио је Храфнсон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.